У јеврејској Библији, аутори симболизују љубав кроз ликове у причама, као што је прича о Рутиној верној вези са њеном свекрвом, Наоми (Рут. 1,14-2)

У Песми над песмама аутор упоређује љубав са заставом представљајући нечију оданост и лојалност. (Пнп. 2,4)

И кад Мојсије подигне змију бронзану да народ живи (Бр. 21,6-9), то је симбол Божје исцељујуће љубави. Исус се присећа овог симбола када поучава о сопственој љубави према човечанству (Јн. 3,14-16)

И не само да крв симболизује живот и смрт у Библији, она такође постаје дирљив симбол љубави. Губитак крви значи губитак живота, а понизно давање свог живота за добробит другог је крајњи облик љубави. То највише видимо у Исусовој жртви. Библијски писци кажу да је Исус пролио своју крв за добробит целог човечанства (Мт. 26,28; 1. Јн. 1,7) — и то је крајњи чин љубави. Цела Библија говори причу о Божјој љубави према човечанству кроз ове и многе друге симболе.

Шта је права љубав према Библији?

Апостол Павле описује љубав у неколико својих писама, а можда најпознатије објашњење налазимо у Првој посланици Коринћанима. Он каже да чак и ако чинимо добра дела, имамо јаке духовне дарове и снажну веру, ништа од тога није важно без љубави. Павле нам затим даје практичну листу како би објаснио које су одлике љубави, а шта није љубав. Љубав је стрпљива, љубазна, пуна наде и дуготрпељива. Љубав није љубоморна, хвалисава, арогантна, груба, себична нити раздражљива. (1. Кор. 13,1-8):

Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,

Не радује се неправди, а радује се истини,

Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.

Јован, Исусов ученик и апостол, каже да је Бог љубав(1. Јн. 4,16).
Љубав карактерише Божју суштину и природу. У Светом писму видимо примере Божје стрпљиве, љубазне и трајне љубави, посебно у причи о Исусовим ненасилним одговорима на римско угњетавање и верску принуду. Уместо да узврати силом, он понизно нуди свој живот како би благословио и исцелио цело човечанство (1. Јн. 3,16). Исусово несебично и саосећајно опхођење према свим људима (укључујући и његове непријатеље) показује нам како изгледа права љубав.

Књиге у Библији које говоре о љубави

Пошто цела Библија указује на Божји крајњи чин љубави у Исусу, свака књига Библије, на свој начин, говори о љубави Божјој према човечанству. Међутим, постоје одређене библијске књиге у којима тема љубави заузима централнију улогу. Ево неколико примера:Поновљени закони (Пета књига Мојсијева) спомиње љубав више од било које друге књиге Торе (првих пет књига јеврејске Библије).
Књиге Псалама и Пословица укључују разне песме и мудре изреке о љубави. Песма над песмама (такође позната као Песма Соломонова) је збирка јеврејских љубавних песама. Јеванђеље по Јовану наглашава љубав више од осталих јеванђеља. Јованове посланице црквама такође истичу тему љубави, посебно 1. Јованова.

Шта значи волети своје непријатеље?

Исус нас учи да је крајњи тест праве љубави у томе како се понашамо према другима, посебно према онима који нам наносе штету или нам не могу ништа понудити заузврат. Када је Исус физички нападнут, он не узвраћа насиљем. Када је клеветан, лажно оптужен и малтретиран на многе начине, он не одговара истим врстама понашања или ставова. Уместо тога, Исус учи људе да чине добро свима, укључујући и своје противнике. Морамо бити великодушни, праштајући и саосећајни без преференција. Видимо да је Исус отелотворио овај начин живота: многи су му наносили штету, али он никада није узвраћао зло.
Ова врста љубави је есенцијална Божјој природи. И пошто новозаветни аутори описују Исуса као инкарнацију самог Бога, ова божанска љубав је одлучујући аспект Исусовог великодушног и дарежљивог начина живота.

Шта значи волети свог ближњег?

У јеванђељу по Марку, Исус одговара на питање књижевника о томе које су Божје заповести најважније од свих. Он каже: ,,Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини; И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест. И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Запазите како је спојио две заповести у једну: ,,Друге заповести веће од ових нема.,, (Мк. 12,29-31) Љубав према ближњима је толико важна за Бога да он описује љубав према ближњем као један аспект љубави према самоме себи. То двоје су различити делови исте љубави.

Дакле, како изгледа љубав према ближњем?

У Библији, љубав укључује позитивну наклоност према другима, али она такође превазилази осећања, укључујући поступке — начин на који се особа брине о добробити другог. Вољети ближњег значи активну бригу о његовом здрављу и благостању, као што бисмо бринули о себи. А Исус иде корак даље, позивајући своје следбенике да размотре радикалан начин на који их је он волео и бринуо за њих, те им каже да то исто чине за своје ближње:,,Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. (Јн. 13,34).

Шта значи волети једни друге?

Волети једни друге је делатан однос. То значи слушати једни друге, остати стрпљиви и опраштати једни другима грешке или слабости. Ради се о искреној бризи за здравље и благостање другог, и непрестаном покушају да видимо урођену лепоту и добро у сваком од нас.
Љубав је препознатљив знак свих Исусових следбеника, а ми смо у стању да волимо на овај радикалан начин због Исусове љубави према нама. Његова љубав оснажује његове следбенике да воле једни друге са истим стрпљењем, оданошћу и жаром који је он показао према њима.

Део текста преузет са: bibleproject.com

Са енглеског превела Анђела Стевановић, маст.теологије