Каза им пак причу говорећи: „У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: ‘Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?’ И рече: ‘Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: ‘Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.’ А Бог му рече: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?” Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
Јеванђеље по Луки, зачало 66. (12,16-21)
Двадесет и шеста недеља по Духовима: Прича о безумном богаташу
Једном приликом док је Христос учио народ, један од присутних му је рекао: “Учитељу, реци брату мојему да подели са мном наслеђе” (Лк. 12,13). Овај човек је сматрао да му је нанесена неправда. Зато од Христа тражи да употреби свој ауторитет како би утицао на његовог брата да овај са њим подели наследство. Вероватно је и његов брат био овде присутан. Обратио му се са “учитељу” на јеврејском “Раби” дакле као рабину, који су иначе одлучивали о појединим питањима, на темељу Закона (Торе). По Закону, након смрти оца, старији син, првенац, имао је право на два дела од свега. Поновљени Закон то назива “право првеначко” (Пнз. 21,17). Можемо да претпоставимо како се овде ради о млађем брату који сматра да је то правило неправедно и да је због тога оштећен. Он није тражио од Христа да пресуди, већ је сматрао да је правда свакако на његовој страни. Од Христа дакле тражи да подржи његово мишљење. Одговарајући, Христос му каже: “Човече, ко мене постави судијом или делитељем над вама?” (Лк. 12,14) и наставља: “Гледајте, и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат” (Лк. 12,15). Дакле, нико не може да каже како је обезбеђен својим богатсвом.
Ни након 2000 година ништа се није променило. Вероватно и у својој фамилији или ближем окружењу познајемо неког ко је са братом или сестром посвађан због поделе имања након смрти родитеља, или чак док су родитељи још живи. Некада и њихови потомци постају жртва поремећених породичних односа због имања. Након смрти једног или оба родитеља, код неких жалост врло брзо прође. Главна брига постаје како што више добити од њиховог наслеђа. И уместо да људи деле наследство, наследство дели људе, дели брата од сестре, децу од родитеља. А главни разлог тога је заправо грамзивост, односно-похлепа. Зато Христос упозорава: “чувајте се сваке грамзивости.” Грамзиви, похлепни или лакоми никада нису задовољни са оним што имају. Грчка реч која се овде користи за грамзивост (πλεονεξία) изражава тежњу не само за имати него увек имати више.
Да би појаснио о чему говори, односно да би слушаоци јасније схватили Његове речи, Христос је испричао причу о безумном богаташу.
Човек, о коме Христос прича био је богати земљорадник. Његове су житнице већ пуне. Родила му је њива и сада се нашао у проблему. Није имао где да складишти нове плодове. Сам себи поставља питање “Шта да чиним?” Одлучује да сруши старе житнице, да изгради нове, пуно веће како би имао где да ускладишти нове плодове земље. Уживаће у ономе што има. Обезбедио је своју будућност и може мирно да проведе свој живот у весељу и уживању.
Ако би ова прича завршила овде, могли би смо да кажемо како нема ништа лоше у размишљању овог човека. Имати материјална добра, дакле бити богат јесте благослов Божји. Када роди њива, то је дар од Бога. Мудро управљање материјалним добрима је врлина за коју такође можемо да кажемо да краси богобојазног човека. Човек је напорно радио, мудро улагао у будућност и чувао ресурсе. Дакле, на први поглед могли бисмо рећи како је овај човек дисциплинован, вредан, да мудро управља са оним што има и да бисмо чак на њега могли да се угледамо. Међутим, у наставку ове приче, наступа Бог који овог човека назива безумником. Овај је човек од Бога назван заправо лудаком. Зашто?
Његов проблем није било богатство, вредан рад, мудро управљање и планирање, већ себичност. У свему је видео само своје заслуге и своје потребе. Није сматрао, или је заборавио да све што човек поседује долази од Бога. Св. Теофан Затворник каже, “Они који се богате богозаборавом, мисле само о телесним утехама.” У његовим размишљањима, његовим плановима нема места ни за Бога ни за ближње. Потпуно је усмерен на себе. Проблем овог човека је био и то што је улагао само у овоземаљски живот, не мислећи да ће једнога дана све то да остави иза себе и да ће да морати да стане пред Бога.
Уместо да донесе одлуку о растерећењу својих житница на начин да другима подели оно што му је вишак, он одлучује да ће срушити своје житнице и саградити веће. Рушење старих житница и изградња нових захтева финансијска давања. Улагао је у своју будућност. Желео је само себе да обезбеди. Из приче се не види ни да има породицу. Сам је себи довољан. Ради се о себичном човеку који своју сигурност налази у материјалним добрима. Приметимо начин његовог себичног размишљања. Све гледа као своје: његова љетина: “немам у шта сабрати љетину своју?'”; његове житнице: “срушићу житнице своје“; његово жито и сва добра: “онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја“; његова душа којој говори шта све има: “и казаћу души својој: ‘Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.“
Овај безумни богаташ је слика многих данашњих богаташа који управљају чак и светским економијама. Често у њиховим настојањима да што више стекну, показују небригу за човека, чак и онога који ради за њих. Многи уништавају природне ресурсе, ваздух, воду, плодну земљу, само ради тренутне зараде. И у глобалном смислу свет се некада понаша као овај безумни богаташ. Гомила се на једној страни без равномерне расподеле светског богатства што једнима даје прекомерно изобиље док други гладују и немају ни основне услове за живот и преживљавање. У трци за тренутним богаћењем често се не размишља о здравом животном простору оних који долазе након нас. Колико је себичности у свему томе, колико безумности.
Сетимо се приче у милостивом Самарјанину о којој смо говорили прошле недеље. Милостиви Самарјанин није имао пуно, али то што је имао, дао је за рањеног човека у којем је видео свога ближњег, иако је припадао другом народу који су били непријтељски расположени према Самарјанима. Овај богаташ има толико да мора да размишља како све то да сачува, али није спреман да део онога што има подели ближњима. Његова себичност је заправо незахвалност Богу за благослове које је од Њега примио.
Међутим, иако је искључио Бога из свог живота, са Богом ће се ипак морати суочити. Иако не мисли на друге, све материјално што је стекао, други ће уживати. Није планирао да умре. Пред собом је видео сигурну будућност. Али живот и смрт су у Божјим рукама. Бог је тај који одлучује када ће нас позвати из овог живота.
Псалмопојац каже: “Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима своје имање. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље. Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком коју кољу” (Пс. 49,10-12).
Богати безумник ништа није могао да понесе са собом у гроб, као што ни ми нећемо понети ништа материјално што смо стекли. Псалмопојац такође каже: “Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства својега…” (Пс. 52,7). Проблем безумног богаташа као и многих који се уздају у своје материјално је што њихово богатство постаје њихов бог. Безумни богаташ планира градити нове и веће “храмове” за свога “бога”. Псалмопевац каже: “Кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.” (Пс. 62,10).
Његове планове прекида смрт. Познајем многе који су трчали само за земаљским богатством и то им је нажалост био изговор да не служе Богу. На питање о Богу, молитви или богослужењу, знали су ми рећи: “Немам времена.” Неке од њих сам сахранио. Све због чега нису имали времена за Бога, оставили су иза себе. У гроб ништа од тога понели нису.
Зато су свети оци говорили о сећању на смрт. Тиме нас заправо подсећају на важност размишљања о вечности. Сећање на смрт нема за сврху да нас држи у парализованом страху од очекивања неизбежног тренутка одласка са овог света. Сврха сећања на смрт је да квалитетно, успешно и плодоносно проживимо овај живот и припремимо се за вечност. Св. Антоније Велики каже: „Мисли сам у себи и говори: ја нећу остати у овоме свету дуже од данашњега дана – и никад нећеш сагрешити пред Богом.“ Онај кога смрт изненади без да је припремљен за вечност, тај је безуминик, лудак. Желиш ли да живиш такав живот да ти на крају Господ каже да си безумник? Неко може, у очима овога света бити успешан послован човек, али безуман у очима Божјим.
Овај богаташ је био безуман јер није делио своје богатсво, није се спремао за вечност, није знао коме његова душа припада и зато није ни улагао у вечност.
За вечност се припремамо тиме што се богатимо у Богу. Сетимо се да и наша реч богатсво има корен у Богу. Дакле богат је онај ко има Бога. А ко има Бога, има све што му је потребно. Такав се богати врлинама, служењем Богу и поверењем у Њега и све што има, прима као дар од Бога. За сва добра Богу захваљује и од онога што му Бог даје, Богу враћа, помажући онима којима је помоћ потребна.
Једног дана када напустимо овоземаљски живот, када нас сахране и споменик нам подигну, вероватно ће и неки лепи епитаф написати на њему. Но најважније је шта ће Бог рећи, шта ће Он исписати о нашем животу. Нека наш живот буде такав да Господ не испише речи “Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом” већ “Слуго добри и верни… уђи у радост господара свога.” Амин.
Аутор: Др Јасмин Милић
Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com
Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:
ДИНАРСКИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација
ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 