Molitva, kao oblik duhovne prakse, ne samo da ima religioznu dimenziju, već i potencijalne psihološke koristi koje nauka sve više proučava. Naučnici istražuju kako molitva može uticati na emocionalno stanje, smanjenje stresa i anksioznosti, poboljšanje fizičkog zdravlja i, uopšte, na kvalitet života onih koji se mole.

Dok neki istraživači smatraju da su koristi molitve više rezultat psiholoških faktora kao što su socijalna podrška i unutrašnja smirenost, drugi istražuju dublje duhovne ili metafizičke aspekte, razmatrajući kako molitva može biti povezana sa sposobnošću da se pronađe smisao i mir, kao i sa emocionalnim izlečenjem.

Na temelju brojnih studija, čini se da molitva može uticati na smanjenje stresa, anksioznosti i depresije, pružajući ljudima osećaj kontrole, smirenosti i duhovne podrške. Iako je teško naučno dokazati egzistenciju Boga ili višu silu u kontekstu molitve, mnogi istraživači se slažu da molitva može pomoći u jačanju emocionalnog zdravlja, poboljšanju međuljudskih odnosa i opštem blagostanju.

Molitva može smanjiti ljutnju i agresiju
Studija iz 2011. godine pokazala je da molitva može pomoći u smanjenju ljutnje i agresije. U seriji eksperimenata u kojima su se učesnici molili ili razmišljali o nepoznatom, osobi koja ih je naljutila ili prijatelju u nevolji, članovi grupe koja se molila bili su skloniji da osećaju manje ljutnje i agresije nakon neke provokacije.

Druga studija pokazala je da kada se parovi koji se zabavljaju ili su u braku mole jedno za drugo, obično su manje agresivni i skloniji su da oproste.

„Molitva može pomoći ljudima da vide situacije ‘u novom svetlu’ ili iz druge perspektive“, rekao je Bushman sa Univerziteta u Ohaju, koautor studije iz 2011. godine.

Podsticanje smirenosti, kontrole i podrške
S obzirom na ograničenja, teško je reći da li mentalno i emotivno olakšanje koje neki ljudi osećaju kroz molitvu potiče od toga što praktično prebacuju svoje brige na drugo biće, ili je to olakšanje obezbeđeno od strane metafizičkog Boga koji interveniše i sklanja mentalni teret.

Prethodne studije povezivale su molitvu sa osećajem smirenosti, mira, ohrabrenja ili socijalne podrške.

„Sada smo veoma svesni da su psihološka iskustva intimno povezana sa važnim fiziološkim procesima, uključujući funkcionisanje imunološkog sistema“, rekao je Masters. „U onoj meri u kojoj molitva može uticati na te psihološke procese, imamo potencijalna naturalistička objašnjenja za to kako molitva može uticati na zdravlje.“

Ljudi se mole iz nekoliko razloga, rekla je dr Christina Puchalski, profesor medicine i zdravstvenih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington i direktorka Instituta za duhovnost i zdravlje Univerziteta Džordž Vašington.

Oni se mole za specifične ishode; da podele svoju tugu i patnju u odnosnom kontekstu; da pokažu zahvalnost; i da reflektuju, rekla je.

Molitva može podstaknuti osećaj povezanosti, bilo sa višom silom, nečim što je osobi važno u životu ili njenim vrednostima, rekao je Ryan Bremner, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu St. Thomas u Minesoti.

Molitva takođe može smanjiti osećaj izolacije, anksioznosti i straha.

„Rituali generalno služe smirujućoj funkciji“, rekao je Bremner. „Oni odvraćaju um, koji bi inače mogao da padne u jednu od onih rupa bespotrebne brige, i daju nam osećaj uticaja ili kontrole nad nečim što možda na kraju nije u potpunosti pod našom kontrolom.“

Studija iz 2009. godine o efektima molitve na depresiju i anksioznost pokazala je da su članovi grupe koji su se molili jedni za druge imali niže stope depresije i anksioznosti i bili su optimističniji nakon sesija u kojima su se molili, u poređenju sa kontrolnom grupom (koja nije imala sesije molitve).

Većina nalaza o zdravstvenim koristima molitve potiče iz studija u kojima su ljudi molili u grupama (posrednička molitva). „Postoji snažna korelacija između religioznosti i zdravlja i sreće, ali one se mogu predvideti samo na osnovu prisustva službama“, rekao je Bremner.

Socijalna podrška i ublažavanje usamljenosti mogli bi biti mehanizmi odgovorni za koristi posredničke molitve, rekao je Masters.

Molitva vs meditacija
Molitva i meditacija mogu imati mnogo sličnosti, rekao je Bremner. Oboje mogu povećati svesnost i sprečiti prekomernu brigu.

Ali sistematski se razlikuju, jer molitva podrazumeva razmišljanje o okolnostima, dok meditacija fokusira na čišćenje uma. Molitva takođe podrazumeva kontekst odnosa sa višim bićem, dok meditacija ima karakter solitarnog putovanja, rekla je Puchalski. Molitva u okviru odnosa sa Bogom koji je ljubazan i podržavajući može pomoći u upravljanju stresom i životnim izazovima.

Studije budućnosti
Pored interesa za istraživanje i finansiranja, nekoliko različitih metoda moglo bi potencijalno omogućiti kvalitetnu studiju o efektima verovanja u molitvu na psihološko zdravlje, rekao je Masters.

Longitudinalne studije — koje prate ljude tokom vremena i prikupljaju podatke na nekoliko tačaka — neophodne su da bi se utvrdilo da li molitva promoviše dobro ili loše zdravlje, ili šta je bilo prvo od ova dva. Moliti se više može biti povezano sa vitalnošću ako to pomaže osobi da ostane smirena i usmerena, ili sa bolešću ako se osoba moli jer je bolesna i zabrinuta.

Studije bi mogle meriti i fiziološke faktore, kako bi se utvrdilo da li molitva olakšava fiziološki proces koji predviđa zdravstvene ishode.

Ekološke studije trenutne procene, koje omogućavaju ljudima da virtuelno beleže radnje u realnom vremenu, pomogle bi kada se redovno traže asocijacije između molitve i zdravlja.

Prevela Anđela Stevanović, mast.teologije

Izvor: edition.cnn.com