Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је затруднела од Духа Светога. А Јосиф муж њен, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и доведе кући жену своју. И она, а да се није са њом састао, роди сина свога првенца и надену му име Исус.

Јеванђеље по Матеју, зачало 1. (1, 1-25)

Двадесет и осма недеља по Духовима: Родослов Исуса Христа и Јосифова вера // Недеља светих отаца

Две недеље пред празник рођења Христовог је недеља праотаца – у народу позната као Материце а у недељу пред празник рођења Христовог је недеља отаца – у народу позната као Оци. У недељу светих праотаца помињемо све родоначалнике народа Божјег, од Адама до Јосифа као и све пророке који су проповедали долазак Месије – Христа, од Самуила до Јована Крститеља.

У данашњу Недељу светих отаца која пада пре празника Рођења Христовог помињемо претке Христове по телу. Они су нам набројани у Јеванђељу по Матеју које се данас чита као и у Јеванђељу по Луки.

За Јевреје је родослов из којег је требао доћи Месија, био веома важан. Веровали су да ће Спаситељ доћи из Јудиног племена и Давидове породице. По неким изворима, у храму се чувала књига у коју су се записивали сви потомци Јудиног племена и сви потомци Давидови. О томе сведочи и Христов савременик, историчар Јосиф Флавије који наводи како су Јеверји имали тачан каталог свих свештеника и царева и да се та књига чувала све до пада Јерусалима око 70 године после Христа. Могуће је да се јеванђелист Матеј користио наведеним пописом у састављању Христовог родослова.

Родослов, како га наводи јеванђелист Матеј је подељен у три дела по 14 колена. Први део се односи на Аврамов позив и његове потомке до Давида, други део од Давида па до вавилонске сеобе (вавилонског прогонства) и трећи део од вавилонског прогонства па до Христовог рођења. За јеванђелиста Матеја је важно да покаже читаоцима како је време припреме за месију завршено, и како Христос долази из царске породице. Он је заиста “Син Давидов” и “Цар”. Сетимо се како се Ирод уплашио за свој престо јер је од мудраца са истока сазнао да се у Витлејему родио Цар јудејски. Иако се родослов води по мушкој линији, своје место је у Христовом родослову нашло и неколико жена. Две од њих су биле многобожашког порекла, Уријиница и Рута а Рахава је била блудница. Христос долази на свет да спаси читав људски род. Он долази и праведнима и грешницима.

У Јеванђељу по Луки 3, 23-38 такође налазимо родослов који креће од Христа па унатраг све до Адама. Јеванђелист Матеј креће од Аврама, наглашавајући да је Христос дошао јеврејском народу као Месија. Јеванђелист Лука наглашава универзалност спасења, односно да је Христос дошао свима па и паганима а не само Јеврејима. На одређени начин и јеванђелист Јован започиње своје јеванђеље Христовим пореклом, али за разлику од Матеја и Марка који дају нагласак на Његово људско порекло, дакле на његову људску природу, Јован даје нагласак на Христову божанску природу: “У почетку беше Логос (Реч) и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог” (Јн.1,1).

У другом делу данашњег јеванђеља нам се говори како је Марија, мајка Христова била обручена, дакле заручена за Јосифа. Пре него што су се састали, дакле без да су имали однос, Марија је затруднела од Духа Светога. Заруке су се у то време сматрале озбиљним чином. Оне су биле нераскидиви уговор који је могао бити раскинут само смрћу (а живућа страна се сматрала удовицом/удовцем), или разводом под истим условима као да се ради о потпуном браку.

Младој јеврејској девојци из Назарета, Марији, “Девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова” (Лк. 1,27) дошао је арханђео Гаврило, назвао ју је благодатном и благословеном међу женама. По одређеним тумачењима, на темељу овога стиха многи разумеју да је и Марија била из дома Давидова, мада се може разумети да се “Дом Давидов” односни на спомињање Јосифа. У томе смислу св. Јован Златоуст, који сматра да су и Марија и Јосиф Давидови потомци каже: “Заиста, није било дозвољено узимати жене не само из другог племена, већ и из друге куће. А ако израз ‘из дома и лозе Давидове’ применимо на Богородицу, то потврђује оно што је већ речено. Ако то применимо на Јосифа, долазимо до истог резултата. Да је заиста био из Давидове куће и лозе, не би могао узети жену на другом месту, него из лозе из које је и сам био“.

Арханђео је рекао Марији да ће да затрудни и да ће родити сина кога треба назвати Исус. Такође, арханђео говори Марији да ће њен син да наследи престо Давидово и да његовом царству неће бити краја. Те речи упућују на природу Христовог царства које није од овога света. Он неће бити цар каквог су јевреји очекивали, већ Цар непролазног, небеског Царства. Марија, збуњена пита како се може догодити да је трудна јер она “не зна за мужа”. Арханђео Гаврило јој говори: “Дух Свети доћи ће на тебе, и сила вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божји.” (Лк. 1,35).

Дух Свети се у Старом завету често описује као онај који ствара, даје живот, оживљава. Као човек, Христос је „нови Адам“. Као Бог, Он долази из вечности (без почетка) али као човек рађа се у времену (рођен од жене, али оваплоћен, силом Духа Светога). Христос је почетак и завршетак – алфа и омега новог стварања.

Марија је о речима арханђела сигурно обавестила Јосифа. Али судећи по његовој реакцији Јосиф јој није одмах поверовао. Ако је тако било, не требамо да се чудимо и да осуђујемо Јосифа. Јосифова реакција је разумљива. Зна да није имао однос с Маријом. Њена трудноћа је била озбиљан друштвени и верски проблем. Жели да је потајно остави како не би морао да је води на суд, што би могло довести до каменовања Марије. Наиме, у складу са старозаветним законом, казна за неверство је каменовање, а поступак пред судом се покреће по пријави заручника или супружника. Међутим, Јосиф жели да поштеди Марију такве осуде.

Овде је Јосиф описан као „праведан“. Када се неко у Старом завету назива праведним, то је значило да је човек јаке вере. Јосиф је стављен у ред Аврама, Јова и других светлих ликова Светога Писма.

Да би се испунила пророчанства и да би Христос био и законски рођен у Давидовој породици, Јосиф је требао да прихвати Марију и њеног Сина након рођења. Зато арханђео долази и њему у сну и говори му: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” Јеванђелист цитира и стих из Исаије 7,14: „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” Чак и ако је Марија, како је раније речено, из Давидове куће, Христос је могао у законском смислу да буде Давидов потомак, само преко Јосифа.

Бог говори Јосифу: „Не бој се“. Јосиф је суочен је са многим питањима, страховима. Јосиф брине не само за себе него и за Марију. Ово су речи охрабрења које Бог често изговара у Светом писму. Арханђео Гаврило упутио је исте речи и Богородици. И Богородица и Јосиф требало је да се предају Божјем плану за своје животе. С обзиром на средину у којој су живели, прилике и верска правила, то неће бити нимало лако. Али Бог, који им поверава мисију која никада није дата ниједном родитељу – да подигну Сина Божјег, оваплоћеног Бога, биће са њима и уз њих.

Те исте речи „Не бојте се“ Господ упућује и нама када смо збуњени, у страху, када смо суочени са бројним питањима и недоумицама, када се плашимо будућности, када смо суочени са неразумевањем људи, осудама, повредама. Када Бог каже „Не бој се“, то заправо значи „предајте ми се“, „верујте ми“, „имам план за твој живот“.

Арханђео уверава Јосифа да је дете његове заручнице заиста зачето од Светог Духа. Оно што је чуо од Марије, сада и арханђео потврђује, и додаје: “и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” Чињеница да је управо он дао име Христу, потврђује да је у правном смислу Јосиф отац Христов. Иако Јосиф није био Његов биолошки отац, он то постаје у законском смислу. Јосиф је, прихвативши Христа, преузео улогу земаљског оца. Тиме је Христос законски постао наследник Давидове лозе из које Јосиф потиче. Христос долази да спаси народ не од од окупације, Он не долази да успостави земаљско Царство, како су Израелци очекивали. Христос долази да спасе од греха. Многи су зато били разочарани у Христа и били спремни да га предају на смрт. Одрекли су се Месије који им се није свиђао.

Многи и данас желе Христа по својој мери, Бога по сопственом разумевању. Тешко им је да прихвате Бога Светога Писма. Они се одричу таквог Бога и налазе себи идоле, или покушавају да прикажу Христа у светлу сопствених веровања и погледа на свет.

Јосиф се буди из сна и чини све како му је анђео Господњи рекао. Као Марија, која се предаје вољи Божјој тако чини и Јосиф. Јосиф је могао да постави многа питања након што се пробудио. Да ли је то заиста Бог говорио или је то био само сан или пројекција његовог стреса због новонастале ситуације. Међутим, Јосиф, као и старозаветни праведници, верује Богу.

Често се истиче Маријина вера, послушност и спремност да се покори Богу. Ипак, потребно је чешће истицати Јосифову веру. Њему је свакако требало, усуђујем се рећи, више вере од Марије. Она је знала шта јој се догодило. Јосиф је то требало да прихвати вером. И прихватио је.

Нека нам Бог помогне да вером прихватимо оно што долази од Бога, чак и када нам је то тешко разумети. Да се ​​не плашимо да се дамо у руке Божје без обзира на све околности у којима се налазимо. Када нас Божија рука води, сигурно ћемо доћи до циља. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Остала тумачења јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG