А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: „Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видесмо његову звезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.” Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их где ће се Христос родити. А они рекоше: „У Витлејему јудејскоме”; јер је тако пророк написао: „И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.” Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звезда. И пославши их у Витлејем, рече: „Идите и распитајте се добро за дете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним.” А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звезда, коју су видели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете. А кад видеше звезду, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну. И примивши у сну заповест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.

Свето Јеванђеље по Матеју, зачало 3 (2,1-12)

Рождество Твоје, Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја, Тебје клањатисја, Солнцу правди, и  Тебе вједјети с висоти Востока, Господи, слава тебје!

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Данас је свако хришћанско срце испуњено радошћу јер прослављамо најрадоснији догађај у историји рода људског. Велики Бог је дошао међу нас, постао Богомладенац односно како нам реч Божић која је деминутив од Бог говори – мали Бог, али не мали у смислу да је умањио своју моћ, него се поистоветио са нама малима, да би нас уздигао у вечност.

Сазнање да је Бог са нама је утешна истина у овом несигурном времену. Док свакодневно слушамо поруке које стварају немир, неизвесност, несигурност и страх у људима, знајмо да је Бог са нама и да остаје са нама увек. Бог започиње вечну заједницу са човеком. Ово је основна порука Божића. Зато је Божић најрадоснији празник јер је Бог дошао дошао међу нас поставши Емануило – Бог са нама.

Христос долази да нам покаже лице Оца свога, да у Њему видимо самога Бога. Он долази да нас избави од власти таме како би нас учинио наследницима свога Царства. Он оставља небеску славу, свој небески престо, постаје Богомладенац да бисмо ми постали нова створења и наследници небеске славе.

Христос је дошао човеку да би заувек остао са њим. Стари хришћански поздрав гласи: „Христос је међу нама! И јесте, и биће!”

У тој божићној радости у Источним црквама се од данас па све до Богојављења пева божићни тропар који описује догађај из данашњег јеванђеља. Он није само црквена песма већ и својеврсна божићна проповед која нам говори о значењу Христовог рођења.

Христово рођење је светло познања

Право знање је познати Бога – Богопознање. Иако Бога не можемо у потпуности познати јер право знање о Богу припада само Њему, ипак Бог је одлучио да нам се објави у своме Сину и да нам се открије онолико колико је нама потребно за наше спасење. Управо се то десило рођењем Христовим. Он је „светлост истинита која обасјава сваког човека…“ (Јн. 1, 9). Он је испуњење старозаветног пророчанства из књиге пророка Исаије: „Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе обасјава Господ, и слава Његова показаће се над тобом. И народи ће доћи к виделу твојему и ка светлости која ће те обасјати.“ (Иса. 60, 1-3) Зато певамо: “Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања.”

Захваљујући Господу на Богопознању, блажени Августин Му се овако обраћа: „Ја сам познао Тебе, али не без Тебе него у Теби, пошто си Ти светлост која ме је просветила.“

Знањем до мудрости

Мудраци од истока – маги били су научници онога времена који су се бавили проучавањем звезда и кретањима небеских тела. Различите су теорије о томе ко су били маги. По некима се ради о зороастријским свештеницима персијског порекла по другима вавилонским астролозима. Углавном, Свето Писмо не говори о њиховом пореклу нити о њиховом броју. Оно што можемо са сигурношћу знати је да долазе са истока што може значити да су дошли или из арапског света, Месопотамије, Индије и сл. Свети Григорије Богослов је мудраце сматрао халдејским астролозима.

Оно што нам је познато јесте да су проучавајући древне списе и кретање небеских тела разумели да се у Израиљу треба родити цар Јудејски. Стари завет је предвидео појаву звезде (Број. 24,17). Мудраци су веровали да небеске појаве најављују неке посебне догађаје. Иако су били пагани, у појави звезде која их је водила до места Христовог рођења, схватили су оно што Божји старозаветни народ није схватио – да је у Израиљу рођен Месија.

Витлејемска звезда је одувек фасцинирала научнике. Проучавајући разне списе и календаре, покушали су да нађу одговор о каквој се небеској или астрономској појави радило. Св. Јован Златоуст каже да та звезда „није била обична, или, чини ми се, уопште није била звезда, већ нека невидљива сила претворена у тај лик“. Дакле, веровао је да се радило о анђелу који је у овом случају преузео улогу звезде. У сваком случају, звезда је била знак од Бога и својим светлом водила до Онога који је “Светло истинско”.

Данас када се знање покушава супротставити вери, када неки „прогресивни“ интелектуалци тврде да се вера супроставља знању односно науци која је темељена на опипљивим доказима, добро је учити на примеру мудраца да је циљ знања да нас доведе до мудрости, односно до стварног знања – Богопознања. А о томе сведоче многи научници који су до чврсте вере у Бога дошли управо кроз проучавање појединих научних дисциплина.

За верника је највеће знање оно о коме Захарија говори у својој песми: „Да дадеш познање спасења народу Његову за опроштење греха њихових.“ (Лк. 1,77)

Христос сунце правде

Мудраци су проучавали звезде, а звезда их је, као што се пева у тропару, научила да се клањају Сунцу Правде.

У четвртом веку установљено је празновање Божића 25. децембра. Хришћани који се придржавају јулијанског календара такође славе Божић 25. децембра, а по новом календару тај датум пада 7. јануара. Дакле, разлика није у датуму већ у календару.

Наиме, 25. децембра су Римљани, односно пагани, славили рођење свог божанства, непобедивог сунца. Хришћани су применили текст из Малахије 3,20 на Христа. Захарија у својој песми захваљује Богу „Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине.“ Лука 1, 78.

Он је „Сунце Правде“ и хришћани су празник који је био намењен сунцу као божанству применили на Христа. Бољи датум није могао бити изабран. Оно што су незнабошци славили а нису разумели, то се у Христу испунило.

Сунце је извор живота, снаге, светлости, топлоте, а ипак је само бледа слика онога што имамо у Христу. Мудраци су били обожаваоци сунца, али како каже Св. Јефрем Сирин “У Витлејему сунце је обожавало правога Бога јер су се обожаваоци сунца сада клањали Христу“.

Христос је Сунце Правде. Он долази да нас обуче у своју правду. Свето Писмо нам каже да нема праведника ни једнога, а на другом месту да неправедни неће наследити Царство Божје. Да Христос није дошао сви би били изгубљени. Зато Он долази као „праведник за неправедне“ (1. Пет. 3,18) , да нас обуче у Његову правду, јер своју немамо.

Његова правда је наша утеха у свакодневном животу. Како је то рекао св. Николај Жички: “После сваке ноћи неправде рађа се Христос као Сунце правде; после сваког мрака тираније, рађа се Христос као Сунце слободе; после сваког мрачног страха од смрти, рађа се Христос као Сунце живота; после сваког тамног страдања од лажи и насиља, рађа се Христос као Сунце истине и љубави”. Неправда и зло немају последњу реч.

И данас смо сведоци таме која се надвила над целим светом, али ће и он на крају морати да се повуче пред Христом, Сунцем Правде које нам долази “с висине Истока” и потискује сваку таму.

После 25. децембра, по јулијанском календару, ноћи постају краће, а дани дужи. О томе Св. Јероним говори: „Чак и само створење даје право нашој проповеди, космос је сведок истинитости наше речи. До данас тама је расла, од данас она се смањује. Светлост расте, ноћ се повлачи“.

Пагани препознају у Христу Цара, Бога и човека

Христос се открива паганима односно незнабошцима и отвара им врата спасења. Пре него што су стигли ​​у Витлејем, отишли су у Царски Двор. Ирод се уплашио, и сав Јерусалим с њим. Првосвештеници и књижевници знали су где ће се Христос родити. Знали су, али нису ишли да му се поклоне. Мудраци хрле да му се поклоне. Када су Га нашли, „обрадоваше се веома великом радости“ Њихова реакција била је супротна страху који је обузео Ирода и сав Јерусалим.

Незнабожачки мудраци у Христу препознају цара, Бога и човека. О томе говоре њихови дарови које су даровали Богомладенцу:

Злато – препознају Га као Цара.

Тамјан – Препознају Га као Бога.

Смирна – Препознају Га као човека који ће бити помазан након смрти.

Сви ови дарови су заправо служили за обожавање Бога. Али су били укаљани јер су приношени идолима у земљи мудраца. Зато, како каже Св. Јефрем Сирин, “требало је да се очисте, приневши се Христу.”

Другим путем отидоше

Лукави Ирод је намеравао да убије Христа, па тражи од мудраца, пошто пронађу дете, да му се врате и да га обавесте где се налази. Али мудраци, пошто су добили у сну упутство од Бога, враћају се из Витлејема у своју земљу другим путем. Пут ка Христу мења наш даљи правац, наш пут. У сусрету са Христом долази до метаноје – промена ума, промена правца. Крећемо другим путем.

Рођење Спаситеља света догодило се тихо. Уз Марију мајку његову је био само њен супруг Јосиф и животиње које су биле смештене у просторији у којој се родио Христос. Постеља му је била слама. Богомладенца су први походили сиромашни пастири. Нешто касније и мудраци са Истока. Нису га походили ни првосвештеници ни књижевници народни.

Али тишина прве божићне ноћи постала је најгласнија и најрадоснија вест човечанства. Већ више од 2000. година хришћани се радују Христу који је рођен у вечности дошао у времену да нас рођене у времену поведе у вечност.

Поклонимо се данас Христу као Цару, као Богу. Нека нас Његова светлост доведе до истинског познања, односно до мудрости која од Њега долази и води нас к Њему.

Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се роди!

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG