Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да Га овај крсти. А Јован му брањаше говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш мени?“ А Исус одговори и рече му: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду“. Тада га остави. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божјега где силази као голуб и долази на Њега. И гле, глас са небеса који говори: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.

   Јеванђеље по Матеју, зачало 6 (3,13-17)

Проповед на Богојављење

До тренутка Христовог крштења јеванђеља нам веома мало говоре о његовом детињству и младости. После његовог рођења наводи се да је обрезан (Лк. 2,21), да је  донесен у Храм на посвећење Господу када Га је у своје руке узео Симеон Богопримац  (Лк. 2,22-35).

Из Христове ране младости спомиње се само један догађај: када је са својим родитељима походио Храм за празник Пасхе. Имао је тада 12 година. У повратку,  његови родитељи су приметили да Га нема. Тражили су Га цео дан у мноштву које се враћало из Јерусалима, претпостављајући да је са својим друштвом или родбином. Када Га ту нису нашли, вратили су се у Јерусалим да Га тамо траже. Након три дана нашли су Га у Храму „где седи међу учитељима, и слуша их и пита их. И сви који Га слушаху дивљаху се веома Његовој разборитости и одговорима“  (Лука 2,46). Након што Га је Мати прекорила, Исус јој одговара: !Зар нисте знали да Мени треба бити у ономе што је Оца мога?“, односно, како други преводи кажу, „у Дому свога Оца! (Лк. 2,49). Мали Исус  се враћа са својим родитељима у Назарет и „беше им послушан“ (Лк. 2,51). Док се припремао за своју службу Месије, Христос је и као дете дао пример – пример деци. Био је послушан својим родитељима, испуњавајући тако пету заповест Божју и „напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и људи“ (Лк. 2,52). Надаље знамо да је био столар (Мк. 6,3) и да је живео у Назарету (Лк. 2,39).

После  догађаја из Храма, прво Христово појављивање записано у јеванђељима јесте крштење на Јордану. Јован Крститељ био је син свештеника Захарије и Јелисавете, рођаке Марије, мајке Господње. Био је шест месеци старији од Христа. Живео је у пустињи, јео скакавце и дивљи мед и облачио се у тканину од камиље длаке (Мт. 3,4). Проповедао је долазак Царства Божјег позивајући људе на покајање и крштавао  их на реци Јордану. На тај начин је припремао људе за Христа, испуњавајући речи пророка Исаије: „Глас вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове“ (Мт. 3,3; Ис. 40,3) Зато се и назива Претеча Господњи.

Свети Јован Крститељ је у то време био веома познат и поштован, па су многи мислили како је управо он Месија (Лк. 3,15). А Христос је био још увек непознат широј јавности. Међутим , Претеча Господњи зна своје место и најављује Онога коме он није „достојан одрешити ремена на обући“ и да ће их Онај који долази за њим „крстити Духом Светим и огњем“ (Лк. 3,16). Ово пророчанство испунило се на дан Педесетнице када је Свети Дух сишао на апостоле у виду огњених језика. Христос је онај који нам даје другог Утешитеља, Светог Духа, да борави у нама и прочишћава нас својим огњем, који у потпуности уклања све наше грехе када се за њих искрено покајемо.

Господ Христос долази на крштење. Јованово крштење је било крштење „покајања за опроштење греха“ (Лк. 3,3), док  Христу није требало такво крштење. Њему, који греха није имао, није требало ни покајање, ни опроштење греха. Међутим,  Христос, као Нови Адам, показује своју понизност. Св. Јован Шангајски о томе говори: „Адам је гордошћу сагрешио, желео је да се узвиси, да постане попут Бога. А Христос је дошао да испуни правду Божју, да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Свога.“

Понизност показује и св. Јован Крститељ, чије проповедање  је било бескомпромисно. Тражио је од свих који су му долазили на крштење, без обзира на то да ли је реч  о „обичном“ народу, цариницима и војницима, да роде „плодове достојне покајања“. Знамо да је и свој живот скончао, јер је био спреман и цара опоменути за његов грех. Међутим. сада је пред њим Христос, Онај који је „јачи“ од њега (Лк. 3,16) и  зато му каже: „Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш мени?“ А Исус одговори и рече му: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду“. Свети Јован Крститељ, највећи између рођених од жена (Лк. 7,28), и Христос, Нови Адам – Богочовек, дају нам највећи пример понизности и послушности.

Какву је то правду требало да Христос испуни? Пред Богом је праведан онај који испуњава све заповести Божје. Али нико од оних који су долазили св. Јовану Крститељу на Јордан није био праведан, као што нико од нас није праведан пред Богом. „Нема ни једног праведног“, каже нам Свето Писмо (Рим. 3,10). И управо у Јордану својим крштењем Христос заправо чини оно што је учинио и на крсту: узео је грехе света на Себе. О томе св. Јован Златоуст казује : „И ову правду требало је да сви људи  испуне, но пошто је нико не изврши и не испуни, то је морао Христос, који је дошао да испуни.“ Ово  сведочи и св. Јован Крститељ када за Христа изговара речи: „Гле, Јагње Божје које узима грехе света“ (Јн. 1,29).  Господ Христос узима грехе света на Себе, на почетку своје службе, крштењем, а на крају, поневши их на крст. Али већ код свога крштења Христос  открива како ће умрети и васкрснути. Његов улазак у воду је слика силаска у гроб, а излазак из воде  је слика његовог васкрсења.

Отворише му се небеса – Христос је дошао да нам открије лице Божје и да нас поведе у своју славу. Небо потврђује Господа Христа и отвара се свима који у Њему  препознају Пут ка Царству небеском. Само Христом можемо доћи у Небеско царство, јер је Он сам Пут.

И виде Духа Божјега где силази као голуб и долази на Њега – Дух Свети, Треће Лице свете Тројице, долази на Христа у виду голуба – не оваплоћен у голуба, већ у виду голуба – на Христа. Блажени Јероним сматра да је голуб дошао на Христа како народ, који је сведочио Христовом крштењу, не би помислио да се глас са неба не односи на св. Јована Претечу, кога су неки већ сматрали за Месију. На одређени начин Христос је овде обележен, потврђен Светим Духом. Свети Дух је тај који и нас потврђује за децу Божју по усиновљењу. Зато се у Православној цркви света тајна миропомазања врши заједно са крштењем,  при чему  се, док се новокрштени помазује  уљем, изговарају речи: „Печат дара Духа Светога“. О томе нам говори и данашњи апостол: „… по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим, кога изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега, да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали наследници живота вечнога као што се надамо“ (Тит. 3,5-7).

И гле, глас са небеса који говори:  „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи“ – Небески Отац потврђује Христа као свога љубљенога Сина. Ово је једно од тријју места где Отац небески потврђује Христа за свога сина (остала два су у Мт. 17,5 и Јн. 12,28). Марији и Јосифу арханђео Гаврило је објавио да је Исус  Христос  зачет Светим Духом. Сада Отац небески на почетку Христове јавне службе објављује да је Он Христов Отац. Нико не треба да сумња ко је Господ Христос. Он је Бог од Бога, како исповедамо у Никејско-цариградском симболу вере и како св. владика Николај Велимировић богословствује: „Само превелика љубав Божја може називати своја створења синовима. Но Христос је једини и истински Син Божји и по љубави и по бићу.“

Овај празник зовемо Богојављење, јер се на реци Јордану, приликом свога крштења Христос јавља као Бог. Открива се јавности која Га до тада није познавала. Св. Јован Златоуст, одговарајући на питање зашто се Христово рођење није назвало Богојављење, већ тако називамо празник крштења, каже: „Зато што Христос не беше свима познат када се родио, но тек онда када се крстио, јер до овога дана многи Га не познаваху.“

Овај празник зовемо Богојављење, јер се Света Тројица јавила у исто време на истом месту. О томе певамо у тропару овога празника: „Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Родитељ гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, који си се јавио и свет просветио, слава Теби!“

На почетку године прослављамо крштење Господње. И то није случајно. Са Христом све почиње и све завршава. Са Христовим рођењем започиње ново рачунање времена, а са његовим крштењем његова јавна служба. И ми смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. Наше крштење је почетак не само нашег хришћанског живота овде на земљи, већ вечности у Царству Божјем за којим тежимо. Св. владика Николај Велимировић каже: „Све што се догодило при крштењу Христовом, догађа се и при крштењу свакога од нас…  Погружавањем у воду ми умиремо с Христом, дизањем из воде ми се сједињавамо са живим Христом. Кротки Дух Божји као голуб лепрша се над нама, надахњујући нас својом свемоћном благодаћу. А Отац нас кроз љубав Исуса Христа усиновљава и проглашује то усиновљење својим гласом.“

Нека Бог који је започео добро дело у нама, и доврши га „све до дана Исуса Христа“ (Флп, 1,6). Будимо  благодарни  Богу што  смо крштени у име Свете Тројице. Светим Духом смо обележени односно запечаћени, како би смо и ми били синови и кћери Божје. Нека нам Господ  Бог помогне и да живимо као деца његова. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

ПОСЛУШАЈ ОВУ ПРОПОВЕД И ЗАПРАТИ YOUTUBE КАНАЛ:

Остала тумачења јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG