Сретење Господње: Празник сусрета Бога и човека.
А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, донеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа – Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу – И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: две грлице или два голубића.
И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему. И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: „Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.” А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.” И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живела са мужем од девојаштва свога. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. А дете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија беше на њему.
Свето Јеванђеље по Луки, зачало 6, 7, 8. (2,22-24; 25-40)
Сретење Господње
Родитељи Христови, Јосиф и Марија су Га по Мојсијевом закону, однели у Храм „да га ставе пред Господа“. Цела се дакле породица нашла у Храму. И заиста, када говоримо о Јосифу, Марији и Христу, говоримо о породици, светој породици. То подразумева да је и Јосиф заиста био Христов земаљски отац, не у биолошком већ у правном смислу. Иако је Христос оваплоћен од Светога Духа, Свето Писмо Јосифа назива Христовим оцем и тиме даје нагласак на праву сврху и мајчинства и очинства. Није довољно да је неко само биолошки родитељ. Мајка и отац имају дужност да подижу дете, да му пруже потпуну љубав и да га припреме за живот који је пред њим. У духовном смислу мајка и отац васпитавају дете на путу Господњем а тиме заправо за све праве животне вредности. Зато сваки родитељ треба своје дете да донесе пред Господа.
Стављање детета пред Господа, догађало се по Мојсијевом закону 43. дана након обрезивања мушког детета, када се жена сматрала очишћеном. Том приликом свештеници су заправо благословили породиљу и осветили прворођеног сина. Заузврат су родитељи давали јагње млађе од годину дана или младу голубицу, зависно од материјалних могућности. Тако је било у случају Јосифа и Марије. Они ће принети две грлице или два голубића.
И као што је све о Христу било проречено у Старом завету, тако је проречен и овај догађај: „Доћи ће изненада у храм свој Господ, којег ви тражите“, читамо у Малахији 3,1.
Ово је један од највеличанственијих догађаја из Христовог овоземаљског живота. Цар над Царевима, кроз кога је све створено, долази у свој Храм као мало дете. Многи Га не препознају. Али ту је један старац који ће у Христу препознати очекивану наду Израиља.
У Храму Га дочекује старац Симеон. У традицији Цркве назива се и Свети Симеон Богопримац, управо због овог догађаја, јер је у своје руке примио самог оваплоћеног Бога. Нашао се у Храму јер, како нам каже јеванђеље, „Духом вођен дође у храм“. Јеванђелист Лука га описује као праведног и богобојажљивог човека који је чекао „израиљеву утеху“ и да је на њему био Дух Свети. Његова заједница са Богом била је толико јака да му је Бог јасно говорио, рекавши да неће видети смрт док не види „Христа Господњег“. Христос значи Месија, Помазаник. Онај кога је Божји народ очекивао као Спаситеља. Старац Симеон је дочекао да види испуњење Божјег обећања. Предање каже да је живео око 300 година.
Само они који истински живе у чврстој вези са Богом, који слушају Божји говор, могу јасно препознати како и шта Бог говори. Он говори кроз своју Цркву, своју Реч, кроз околности, кроз снове и на многе друге начине. И само ако добро познајемо глас нашег пастира нећемо се преварити. Старац Симеон је познавао Божји глас.
Старац прима Христа у наручје и изговора прелепу химну која се редовно чита на Вечерњој служби:
Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој;
Јер видеше очи моје Спасење твоје,
Које си уготовио пред лицем свију народа.
Светлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
Лука 2,29-32
Старац Сименон је спреман да пође Господу јер је видео Христа. Његово очекивање није било узалудно, његова нада се остварила, његова вера је потврђена. У рукама је држао најдрагоценији дар дат човечанству – Христа Господа. А имати Христа значи имати све. Његове су очи виделе спасење.
Сви морамо да кренемо путем смртника, али само они који су видели, а самим тим и спознали спасење, који су се сусрели са Христом, могу с миром да иду у сусрет Богу. Зато се у једној од јектенија на служби молимо са ђаконом: „Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо…“
И заиста, они који су „видели“ Христа, који су завршили трку и сачували веру, како Павле каже у 2. Тимотеју 4,7, могу с миром поћи у наручје небеског Оца. А на то нас подсећа свакодневно изговарање ове Симеонове химне у вечерњој служби, односно на крају дана, као подсећање да то треба да остане стварност до краја нашег живота.
Као што је речено, Старац Симеон је био у чврстој заједници са Господом, познавао је Божју Реч и добијао јасна откривења. У том духу, Симеон богопримац прориче Богородици да ће Христос бити успон и пад многих. Они који Христа не виде, они пропадају а који га виде они се подижу. Христос је једном рекао да ће донети поделе. И заиста, Христос и данас доноси поделе између оних који Га следе и оних који га одбацују. Светло и тама немају ништа заједничко.
Друга особа која је срела Христа у Храму била је пророчица Ана. Она је и у поодмаклим годинама даноноћно служила Господу постом и молитвом. Лука нам такође каже да она „не одлажаше од храма“. То не значи да је живела у Храму, већ да је волела лепоту дома Божјег и да је редовно долазила на молитву. Била је тамо у време када су Га Христови родитељи донели у Храм. И она је у детету Христу препознала „избављење у Јерусалиму“ и свима „говораше о њему“.
И ми смо позвани да сведочимо онога кога смо препознали у Христу. Човеку данашњице је потребан Христос. И као што су Јосиф и Марија дали Христа светом Симеону Богопримцу, тако смо и ми позвани да „дамо“ Христа другој особи, односно да сведочимо за Христа.
Назив овога празника Сретење, заправо нас упућује да се сретнемо са Христом. Одатле долази наша реч срећа. Срећа је у сусрету, у сусрету са Христом.
Свети Теофан Затворник о празнику Сретења каже: “Приликом Сретења Господа окружују, с једне стране, праведност која не очекује спасење сама од себе – Симеон, и строг живот у посту и молитвама, оживљаван вером – Ана; а с друге стране, суштинска, свестрана и непоколебива чистота – Дјева Богомајка, и смирена и ћутљива послушност и преданост вољи Божијој – Јосиф обручник. Пренеси сва та духовна настројења у своје срце, па ћеш и ти сусрести Господа. Сусрешћеш га не док га носе, већ ће ти сам прићи. Прими га у наручје срца и запевај му песму која пролази небеса и весели све анђеле и свете.”
На крају поставимо себи питање: да ли смо сусрели Христа? Да ли је Он пуноћа нашег живота? Да смо на крају наше животне трке, да ли бисмо са „миром“ пошли у загрљај нашег Небеског Оца? Нека Бог учини да тако буде. Амин!
Аутор: Др Јасмин Милић
Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com
Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:
ДИНАРСКИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација
ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 