Страсна седмица, која претходи Васкрсу, почиње слављењем Христa приликом Његовог уласка у Јерусалим. Недуго затим, Христос је доживео одбаченост, издају, духовно страдање, суђење, мучење и најстрашнију смрт. Све се то догодило оваплоћеној љубави, праведнику, који је узео на себе „обличје слуге“ и „унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту“ (Фил. 2,7-8).
Да је Крст био Христов крај, била би то најтрагичнија животна прича. Осуда Христа на смрт била би највећа неправда. Сећање на њега можда би живело у онима којима је помогао, његовим ученицима, а можда и генерацији којој би они пренели своја искуства и сећања, али би вероватно био давно заборављен.
Међутим, они који су га издали, осудили, мучили и убили нису знали да ништа од овога не би могли учинити да то није била воља Очева, коју је Христос добровољно и послушно извршио. У послушности је примио казну „за наше грехе“ (Иса. 53,5). Нема веће жртве и љубави од тога да Бог, кога смо ми одбацили, није одбацио нас, него нас је толико заволео да је „Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни“ (Јн. 3,16).

Али гроб није могао да задржи онога кроз кога је све створено, онога који је Живот и без кога нема живота. Смрт нема последњу реч над животом. У недељу, рано ујутру, Христос је васкрсао из мртвих, победивши смрт и гроб.
Зато Христова смрт није најтрагичнији догађај у историји човечанства, већ чин најузвишеније љубави, а његово васкрсење најславнији чин победе над тамом, злом, страдањем, неправдом и смрћу.
Време у коме живимо подсећа нас на Страсну недељу. Тама се спустила на човечанство. Свакодневно слушамо о ратовима, страдању и смрти. Можда и сами пролазимо кроз бол, тугу, издају и патњу. Али добра вест је да је Христос славно и победоносно васкрсао и, како је то рекао Мартин Лутер Кинг:
„Хришћанство јасно потврђује да ће у дугој борби између добра и зла, добро на крају победити… Велики петак мора уступити место победоносној слави Васкрса!“
У овој вери и сигурној нади у васкрслог Христа, срећан Вам и Богом благословен Васкрс!
Христос воскресе! Ваистину воскресе!
Епископ Реформисане епископалне цркве
др Јасмин Милић
О Васкрсу, 2025.

