Света браћа Ћирило и Методије, равноапостолни и учитељи словенски, заузимају посебно место у срцима православних хришћана словенског света. Њихов подвиг у мисионарском раду, стварању словенског писма и превођењу Светог Писма на разумљив језик остаје неизбрисив траг у историји Цркве и култури словенских народа.

Порекло и позив

Константин (будући Ћирило) и Методије били су рођена браћа из Солуна у IX веку, из благочестивеј и образоване грчке породице. Солунско подручје било је насељено многим Словенима, те су браћа већ од детињства била упозната са словенским језиком. Константин се образовао у Цариграду, где је стекао надимак “филозоф”, због изузетне учености и богословског знања. Методије је у младости био управник једне византијске области, али је касније напустио државну службу и замонашио се.

Мисија међу Словенима

Године 863. цар Михаило III и патријарх Фотије упутили су Ћирила и Методија у Велику Моравску, на молбу кнеза Растислава, који је желео да његовом народу буде проповедано Јеванђеље на разумљивом језику. За ту мисију браћа су претходно саставила прво словенско писмо – глаголицу, и започела превођење Светог Писма и богослужбених књига на старословенски језик. На тај начин, први пут у историји, словенски народи могли су да слушају речи Спаситеља на своме језику.

Страдање и борба за словенски језик

Мисија у Моравској није била без отпора. Западни свештеници, који су служили на латинском језику, противили су се богослужењу на словенском. Ћирило и Методије су путовали у Рим да оправдају своје дело пред папом. Њихов рад био је признат, а словенски језик добио је статус литургијског језика, поред латинског, грчког и јеврејског.

Ћирило је преминуо у Риму 869. године, замонашен непосредно пре смрти. Методије се вратио у Моравску и наставио дело свога брата, поставши архиепископ Паноније. Упркос многим невољама и притисцима, наставио је превођење Светог Писма и чување словенске литургије. Упокојио се 885. године.

Наслеђе

Дело светих Ћирила и Методија наставили су њихови ученици, међу којима су најпознатији Климент, Наум и Горазд. Прогнани из Моравске, наставили су мисију у Бугарској, Македонији и Србији. На темељу глаголице, касније је развијена ћирилица, писмо које се и данас користи у великом делу словенског света.

Свети Ћирило и Методије се празнују у Православној цркви 24. маја (по новом календару), као равноапостолни, јер су својим делом изједначени са апостолима у ширењу Јеванђеља. Католици их празнују 5. јула. Евангелици их такође обележавау 5. јула а англиканци 14. фебруара.

Њихово наслеђе није само културно и језичко, већ пре свега духовно – пример љубави према Богу, вери, народу и истинском служењу Цркви.

Закључак

Света браћа Ћирило и Методије су стубови словенске духовности и просвете. Њихово дело сведочи о томе да је свака мисија благословена када служи спасењу душа и да је језик народа достојан да се на њему узноси молитва живоме Богу. Њихов живот и труд остану узор и надахнуће свим православним хришћанима.