Saznajte šta je psihopatija, kako se razlikuje od antisocijalnog i narcisoidnog poremećaja ličnosti, da li je urođena ili stečena, te kako se može prepoznati kroz biblijske ličnosti. Tekst analizira genetske i neurološke osnove psihopatije, njenu zastupljenost u populaciji i predrasude koje je prate, uz praktične i duhovne uvide.

Psihopatija u Bibliji

Psihopatija zapravo nije dijagnoza i ne nalazi se u dijagnostičko-statističkom priručniku mentalnih poremećaja. (DSM V) Razlikuje se od antisocijalnog poremećaja ličnosti koji spada u grupu poremećaja ličnosti B klastera. U ovoj grupi se nalaze: histrionični, granični i narcisoidni poremećaj ličnosti. Antisocijalni poremećaj ličnosti ima sličnosti sa psihopatijom. Negde čitamo da je psihopatija podtip ASPD‑a, sa emocionalnom hladnoćom, manipulativnošću, visokim nivoom planiranja i manjkom kajanja. Neki naučnici tvrde da sve psihopate imaju narcisoidni poremećaj ličnosti, ali nije svaki NPD-jevac psihopata. Psihopatija je konstrukt karakternih odlika poput površnog šarma, nesposobnosti za empatiju, plitkih emocija, manipulativnosti, beskrupuloznosti, usmerenost isključivo na sebe uz grandiozno viđenje sopstva, nesposobnost kajanja i sl.

Najrasprostranjeniji mit o psihopatiji jeste da su psihopate serijske ubice, manijaci i ,,ludaci,,. Zapravo, oko 0.6 – 1.2 % odraslih ima značajne psihopatske osobine što bi negde značilo da u punom autobusu, verovatno postoji mogućnost da se nalazi i jedan psihopata. Prema najnovijim podacima Srbija ima približno 6,7 miliona stanovnika sredinom 2025. godine. Ako primenimo procenu prevalencije psihopatije: 1,2 % od 6,7 miliona je oko 80 400 osoba. 0,6 % od 6,7 miliona iznosi oko 40 200 osoba. Dakle, možemo proceniti da u Srbiji trenutno živi između 40 000 i 80 000 osoba sa značajnim psihopatskim osobinama.

Kevin Dutton u „Wisdom of Psychopaths” navodi da su direktori, advokati, medijske ličnosti, prodavci, hirurzi, novinari, policajci i sveštenici među profesijama sa većim procentom psihopata. Neke procene govore da 3–12 % korporativnih lidera i pravnika pokazuju značajne psihopatske osobine – višestruko više nego kod opšte populacije . U populaciji sa ASPD‑om, samo 15–30 % ispuni kriterijume psihopatije.

Da li je psihopatija urođena ili stečena?

Odgovor najnovijih istraživanja u Americi jeste da je najverovatnije psihopatija pomalo od oba. (Geni i okruženje). Genetski faktori (npr. MAO-A gen mutacija – tzv. „ratnički gen“) mogu povećati rizik. Rano zlostavljanje, zanemarivanje i traumatična iskustva povećavaju verovatnoću razvoja psihopatskih osobina. Naime, mozak psihopate pokazuje specifične neurološke i funkcionalne razlike u odnosu na „prosečan“ mozak – naročito u oblastima zaduženim za emocije, moralno rasuđivanje i impulse. Mozak psihopate na fMRI skenovima: Slaba aktivacija kod donošenja moralnih odluka. Slab odgovor na slike koje izazivaju saosećanje ili strah. Nema „aktiviranja“ klasičnih empatijskih mreža kad vide nekoga u bolu. Dakle, psihopate nemaju uslovno rečeno ,,kapacitet,, za osećanje emocija. Oni mogu kognitivno da pojme emociju npr.tuge, ali je ne osećaju. Vrlo su dobri u imitiranju emocija to jeste, ukoliko im to ide u korist, vešti su glumci i utapaju se u okolinu kao kameleoni.

Vratimo se na gene: Ako jedan od roditelja ima psihopatiju, to svakako povećava rizik da će i dete razviti psihopatske osobine, ali genetika je samo jedan od faktora koji utiče na to. To nije jednostavna situacija i ne znači nužno da će dete postati psihopata, ali rizik je veći nego za decu čiji roditelji nemaju takve osobine. Psihopatija ima genetsku komponentu i procenjuje se da oko 50% rizika za razvoj psihopatije dolazi od genetike. Neki geni povezani sa neurotransmiterima kao što su dopamin i serotonin mogu igrati ulogu u sklonosti ka impulsivnosti i agresiji. Gen MAO-A, koji se ponekad naziva “ratnički gen”, često je pominjan u istraživanjima psihopatije, jer utiče na procesiranje hormona stresa i agresivnih impulsa. Ukoliko je jedan roditelj psihopata, dete ima veće šanse da nasledi sklonosti prema impulsivnosti, niskoj emocionalnoj reakciji i sklonostima ka antisocijalnim ponašanjima. Razlike u mozgu, kao što su smanjena aktivnost amigdale (koja je odgovorna za strah i empatiju) i slaba povezanost između amigdale i prefrontalnog korteksa, mogu se nasleđivati. Takvi neurobiološki faktori mogu doprineti razvoju psihopatskih osobina, posebno ako su prisutni u kombinaciji sa lošim iskustvima tokom odrastanja. Ako je roditelj psihopata, postoji veća verovatnoća da će dete usvojiti antisocijalne vrednosti i ponašanja kroz modeliranje. Ako roditelj pokazuje hladnoću, manipulativnost, agresiju ili nedostatak empatije, dete može imitirati te osobine.

Razlike između dečaka i devojčica:
Iako psihopatija generalno zahteva kombinaciju genetike i okruženja, istraživanja pokazuju da devojčice mogu biti zaštićenije od psihopatije nego dečaci, jer biološki i socijalni faktori mogu igrati veću ulogu u tome. Kod devojčica, emocionalna i socijalna učenja i veza sa majkom ili drugim značajnim odraslim osobama često imaju snažniji uticaj na razvoj emocionalnih veza i empatije. Devojčice koje imaju roditelje sa psihopatskim osobinama možda neće razviti iste eksternalizovane, agresivne osobine kao dečaci, ali mogu pokazivati potencijal za manipulativen i emocionalno hladan stil ponašanja.

Da li je onda psihopatija determinisana? Odgovori su razni. Neki neuropsihijatri tvrde da se apsolutno ništa ne može učiniti ukoliko je neko psihopata jer naprosto nema sa ,,čim,, da se ,,radi,, odnosno, nemaju empatije, kajanje niti emocije. Neki drugi stručnjaci smatraju da uz dobro okruženje, ljubav, podršku i pravilnu emocionalnu socijalizaciju, dete može odrasti u emocionalno zdravo i empatično biće, bez obzira na genetske predispozicije. Savremeni duhovnici poput starca Porfirija su imali ljubavi i empatije prema svakom ljudskom biću, a neretko su po svedočenjima drugih, sretali razne ljude, verovatno i psihopate. Molili su se za svakog čoveka da im Bog prosvetli um. Iz toga možemo implicitno izvući zaključak da je nada uvek prisutna kod svetih staraca te da su verovali da Bog ni od koga ne odustaje.

Psihopatske osobine (poput manipulativnosti, emocionalne hladnoće, nedostatka empatije, moralne indiferentnosti i manipulacije drugima) mogu se prepoznati u biblijskim pričama o određenim likovima ili ponašanjima. Često se takva ponašanja opisuju kroz greh, nepopravljivost, nepokornost ili zlo. Uporedimo nekoliko biblijskih likova koji bi mogli biti smatrani potencijalnim psihopatama, zasnovano na njihovom ponašanju:

---

Juda Iskariotski – Izdaja i manipulacija

Manipulacija i emotivna hladnoća: Juda je izdao Isusa za trideset srebrnjaka, iako je znao šta to znači. Nakon izdajstva, nije pokazivao znakove kajanja dok nije bio suočen s posledicama (samoubistvo). Njegovo ponašanje ukazuje na emocionalnu distancu i nedostatak kajanja, što su ključne karakteristike psihopata. Psihopatija u ovom kontekstu: Juda je manipulisao Isusom, a zatim je bio hladan u vezi sa njegovim postupcima. Nepokajanje do kraja, osim kada je bio suočen sa posljedicama, može ukazivati na nedostatak emocionalne dubine. Ipak, napomenućemo da samoubistvo nije često povezano sa psihopatama, jer psihopate obično ne pokazuju moralnu dilemu ili emocionalne patnje na način na koji to čine drugi ljudi.

Kain – Ubistvo brata

Emocionalna nesosećajnost i nasilje: Kain je ubio svog brata Avelja iz ljubomore i besa, a nakon ubistva nije pokazao nikakvo kajanje. Kad ga je Bog pitao za njegovog brata, Kain je odgovorio “Ne znam. Zar sam ja čuvar svog brata?”, što ukazuje na njegovu emocionalnu otupelost i moralnu indiferentnost. Psihopatija u ovom kontekstu: Kain je ubio svog brata bez ikakvih očiglednih emocionalnih smetnji, a nakon zločina je bio nepopustljiv i nije pokazao znakove kajanja dok nije bio suočen sa kaznom. Ove osobine se često povezuju s antisocijalnim ponašanjima i nedostatkom empatije.

Faraon (Egipat) – Nepokornost i neprihvatanje odgovornosti

Moralna neosetljivost i tvrdoglavost: Faraon Egipta je poznat po tome što je otporan na Božja upozorenja. Uprkos brojnim čudima i Božjim zapovestima da pusti Izrailce, Faraon je odlučno odbijao, pokazujući emocionalnu otupelost i moralnu neosetljivost. Psihopatija u ovom kontekstu: Faraon je, slično psihopatama, odbio bilo kakvo pokajanje ili prihvatanje odgovornosti. Nije pokazao empatiju ni prema narodu Izraela ni prema posledicama svog ponašanja. Njegovo ponašanje možemo interpretirati kao znak psihopatološke upornosti i nedostatka savesti.

Navuhodonosor – Grandioznost i tiranija

Grandioznost i samodopadljivost: Navuhodonosor je bio poznat po tome što je verovao da je sličan bogu. Njegovo ponašanje je bilo autokratsko i ispunjeno egocentrizmom, što je vidljivo iz njegovih postupaka poput gradnje statue koja je trebalo da bude obožavana. Psihopatija u ovom kontekstu: Navuhodonosor pokazuje psihopatske osobine poput grandioznosti i emocionalne hladnoće prema drugima. On je smatrao da su ljudi tu da mu služe i verovao je da je nesmrtan u svojoj moći, što je tipično za osobe sa narcističkim i psihopatskim osobinama.

Irod Veliki – Ubistvo nevinih beba

Manipulacija i nasilje: Irod je naredio ubistvo svih novorođenčadi u Vitlejemu kako bi eliminisao potencijalnog “cara Jevreja” – Isusa. Ova brutalna odluka je bila potpuno hladna i proračunata. Psihopatija u ovom kontekstu: Irod je bio psihopatološki hladan u vezi sa ubijanjem nevinih beba, bez ikakvog očiglednog moralnog obaziranja ili empatije prema životima drugih. Njegova potreba da očuva vlast bila je jača od bilo kakvih etičkih ili emotivnih smetnji.

Antihrist (u apokaliptičnim vizijama) – Manipulacija i prevara

Manipulacija i obmanjivanje: Iako Antihrist nije konkretno imenovan kao psihopata u Bibliji, on je često prikazan kao figura koja će manipulisati masama, prevariti ih i okrenuti protiv Boga. Biće površno šarmantan, ali duboko manipulativan. Psihopatija u ovom kontekstu: Antihrist koristi manipulaciju, prevaru i emocionalnu kontrolu da bi postigao svoje ciljeve, što je vrlo tipično za psihopate koji koriste druge kao instrumente za ostvarenje vlastitih interesa.

Saul (prvi car Izraela) – Samosabotirajuća paranoja

Paranoja i nasilje: Saul je postao paranoičan i samodestruktivan zbog svojih grešaka i odbijanja Božje volje. Nije bio u stanju da se pokaje za svoje postupke i smatrao je da je on uvek u pravu. Psihopatija u ovom kontekstu: Saul pokazuje manipulaciju i neemotivan pristup problemima. Njegova stalna paranoja i osećaj ugroženosti od strane Davida, uz istovremeno ignorisanje moralnih zakona, podsećaju na antisocijalne sklonosti.

Možemo zaključiti da smo svi verovatno tokom našeg života sreli ili možda čak i imamo člana porodice, iz užeg ili šireg kruga ljudi, a da je psihopata. Međutim, to ne treba da nas brine. Nisu sve psihopate serijske ubice niti žele da nam naškode. Svakako trebamo biti oprezni i edukovati se kako bismo zaštitili sebe od manipulacija i emotivnog bola, posebno ako nam je naglašena empatija. Psihopate često ciljaju empate jer je njima najlakše manipulisati. Dakle, dužni smo ,,ljubiti jedni druge,, ako smo hrišćani, ali sa druge strane, što bi braća grci rekli: ,,ta matia sas dekatesera,, što bi u prevodu značilo ,,budite vrlo oprezni,,.

Priredila Anđela Stevanović, ThD doctoral candidate.