Девета недеља по Духовима: Христос хода по води

И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду пре Њега на ону страну док Он отпусти народ. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и беше онде сâм. А лађа беше већ насред мора, угрожена од валова, јер беше противан ветар. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору. И видевши Га ученици где иде по мору, узнемирише се говорећи: „То је утвара!“ – и од страха повикаше. А Исус им одмах рече говорећи: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!“ А Петар одговарајући рече му: „Госпо де, ако си Ти, реци ми да дођем Теби по води“. А Он рече: „Ходи!“ И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу. Но видећи јак ветар, уплаши се и, почевши тонути, повика говорећи: „Господе, спаси ме!“ И одмах Исус, пруживши руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто посумња?“ И кад уђоше у лађу, преста ветар. А они у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: „Ваистину си Ти Син Божји.” И прешавши дођоше у земљу генисаретску.

                                       Јеванђеље по Матеју, зачало 59. (14,22-34)

Дужи облик беседе види овде: Христос хода по води

Чудо које открива Божју бригу

Нахранивши пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе, Христос је Себе открио као Онога који брине о људима у конкретној потреби. У свим чудесним делима Христос даје и духовну поуку, али када сретне човека у невољи, Он пружа конкретну руку избављења.

Када лечи, ослобађа од демона, храни гладне или васкрсава мртве, Христос показује да Му је стало до човека. Ипак, неретко човек заборави претходна искуства са Господом и у новим искушењима посумња у Њега. Страх тада може да победи поверење у Бога, али Он нас ни тада не напушта. Он нам долази у сусрет и учи нас да у свему треба да се ослонимо на Њега.

Христов пример молитве

Након што је отпустио народ, Христос се повукао „насамо“ на гору да се моли. Из Његовог примера можемо много научити. После напорног дана многи од нас оду на спавање без молитве или само на брзину изговоре кратку молитву. Христос, иако уморан, тражи снагу у молитви. Ако је њему требала молитва, колико више треба нама. Молитва није напор, већ одмор и извор снаге за даље.

Пут кроз олују

Ученици су послати на другу обалу Галилејског језера. На том путу је било и мира али и ветра, и олује са високим таласима. Колико год били искусни рибари, страх их је обузео. Исто је и у нашем животу — море нашег живота није увек мирно, али Господ је са нама у свим животним ситуацијама.

Управо када им је било најтеже, Христос им долази у сусрет, ходећи по води усред олује. Можда су мислили да је далеко, али баш тада Он долази. И у нашим животним олујама, када се питамо „Где си, Боже?“, ако Га призивамо, Он је ту, мада Га понекад не препознајемо одмах.

„Не бојте се, Ја сам“

Када су ученици угледали Христа како хода по води, помислили су да је утвара и уплашили се. Христос им каже: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!“ — најчешћу заповест у Писму.

„Ја сам“ су речи којима се Бог открио Мојсију: „Ја сам Који јесам“. Он је моћнији од сваког непријатеља, а апостол Павле сведочи: „Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави и целомудрености“ (2. Тим. 1,7).

Петар препознаје Христа, али тражи доказ: „Господе, ако си Ти, реци ми да дођем Теби по води“. Христос испуњава Петрову молбу, али када Петар скреће поглед са Њега на таласе, почиње да тоне. Док гледамо у Христа, ходамо сигурно, али када гледамо у околности, вера слаби и често тонемо притиснути околностима и бригама овога света.

Поглед у Христа треба да буде наша молитва у свакој невољи: „Очи су наше упрте у Те“ (2. Дн. 20,12). Петар у опасности вапи: „Господе, спаси ме!“ — и Христос га хвата за руку и избавља. Неће допустити да потоне.

Вера која спасава

Петар је желео да покаже велику веру, али Христос га прекорева: „Маловерни, зашто посумња?“ Права вера је потпуно поверење у Бога. Христос је често говорио: „Вера те твоја спасила“. И други ученици бидевши Христа на делу сада исповедају: „Ваистину си Ти Син Божји“, препознајући Га у олуји и сопственој слабости.

Јов је после својих страдања рекао: „Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види“ (Јов. 42,5). На Нојевој барци отвор је био горе — поглед ка небу, ка Богу. Тако и ми, ако држимо поглед у Христа, стићи ћемо на другу обалу као победници. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG