Зато је Царство небеско слично човеку цару, који хтеде да се прорачуна са слугама својим. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. И будући да он немаше чиме вратити, заповеди господар његов да продаду њега и жену његову и децу и све што имаше, и да се наплати, Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: „Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.” А господар се сажали на оног слугу, и пусти га и дуг му опрости. А кад изађе слуга тај, нађе једног од својих другара који му беше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: „Дај ми што си дужан!” Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: „Причекај ме, и све ћу ти вратити.” А он не хтеде, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг. Видевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару свом све што се догодило. Тада га позва господар његов, и рече му: „Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?” И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих сагрешења њихова.

Јеванђеље по Матеју, зачало 77. (18,23-35)

Дужи облик беседе види овде: Једанаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о немилосрдном слуги

Беседа на 11. недељу по Духовима – Јеванђеље о немилосрдном слуги

Данашње Јеванђеље нас подсећа на једну од најтежих, али и најважнијих врлина – на праштање. Христос зна да палој људској природи није лако опростити. Зато нам кроз молитву „Оче наш“ и кроз причу о немилосрдном слуги открива да је наше спасење неодвојиво од наше спремности да праштамо другима.

Сваког дана када изговарамо речи: „Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“, ми признајемо да смо грешници. Наши греси су дугови које сами никада не можемо отплатити. Али Христос је на Себе узео сав наш дуг и на Крсту нам даровао опроштај.

Питање апостола Петра и Христов одговор

Св. апостол Петар је питао Господа: „Колико пута да опростим брату своме? До седам пута?“ По јеврејском предању, три пута је било довољно. Апостол Петар је мислио да је седам пута савршен број и довољна мера. Али Христос му одговара: „Не до седам пута, него до седамдесет пута седам“ (Мт. 18, 21–22). Другим речима бесконачно. То значи да у праштању не сме бити граница. Хришћанин је позван да увек и изнова опрашта.

Причa о цару и слуги

Господ је затим испричао причу о цару и слуги. Слуга је цару дуговао огроман дуг – десет хиљада таланата, више него што је икад могао да врати. Цар му је, на његову молбу, опростио све. Али исти тај слуга није хтео да опрости своме другу који му је дуговао сто динара – незнатан дуг у поређењу са оним који је њему био опроштен.

Тај контраст је суштина приче. Бог је нама опростио неизмерно више него што наши дужници дугују нама. Ако је Он показао такво милосрђе, како онда ми можемо ускратити опроштај нашим ближњима?

Поука за нас

Христос нас овде учи да је праштање услов да и нама буде опроштено од Бога. „Ако опростите људима, опростиће и вама Отац ваш небески; ако ли не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити вама“ (Мт. 6,14–15). Без Божјег опроштаја нема вечног живота, нема спасења а Божји опроштај добијамо само ако и сами опраштамо.

Свети владика Николај каже: О, кад би ми знали, колико се нама прећутно опрашта сваки дан и сваки час не само од стране Бога, него и од стране људи, и ми би са стидом пожурили, да другима опростимо! Колико нехатних, увредљивих речи ми избацимо, на које се одговори ћутањем; колико јаросних погледа; колико неприличних покрета; па чак и недозвољених дела! И људи прелазе преко тога, не враћајући нам око за око, и зуб за зуб. А шта тек да кажемо о опраштању Божјем? За ово је недовољна свака људска реч. Реч боговска потребна је, да опише неизмериву дубину Божјег милосрђа и Божјег опраштања

Практичан живот хришћанина

Наш проблем је што од Бога тражимо милост, а од људи правду. Када ми погрешимо, очекујемо разумевање и благост. Али када други погреше према нама, захтевамо правду. Тако смо попут немилосрдног слуге – желимо да нама буде опроштено, а другоме да се строго суди.

Али Господ нас позива да се угледамо на Њега. „Знак искрене љубави,“ каже свети Марко Подвижник, „јесте да праштамо учињене неправде“ а свети Павле каже: “Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога” (Рим. 13, 8). Праштање није слабост, него сила љубави која нас уподобљава Христу.

Закључак

Зато, браћо и сестре, нека нас данашње Јеванђеље подсети колико смо ми сами примили опроштаја од Бога. Ако нам је Бог опростио огроман дуг, зар ћемо ускратити опроштај нашим ближњима за пуно мање дугове? Нека Господ у нама изгради срце пуно љубави, смирења и праштања, да бисмо и ми задобили милост и у наследство примили Царство Божје. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG