И гле, неко приступи и рече му: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?” А он му рече: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповести.” Рече му: „Које?” А Исус рече: „Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као себе самога.” Рече му младић: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?” Рече му Исус: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.” А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања. А Исус рече ученицима својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.” А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: „Ко се, дакле, може спасти?” А Исус погледавши на њих, рече им: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.” Тада одговори Петар и рече му: „Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, с нама бити?” А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када седне Син Човечији на престо славе своје, сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. Али ће многи први бити последњи и последњи први.”

Јеванђеље по Матеју, зачало 79. (19,16-30)

Дужи облик беседе види овде: Дванаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о богатом младићу

Беседа на 12. недељу по Духовима

Једном је приликом Христу дошао млади човек и упитао Га: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?” Јеванђелист Марко додаје да је дотрчао и клекнуо пред Њим. То је био знак поштовања које Јевреји указују само Богу. Можда није јасно спознао Христово Божанство, али је осетио да пред Њим стоји Онај који има одговор на најважније питање живота.

Лука нам открива да је био „кнез“, угледан човек, вероватно члан већа. Уз то — богат. То богатство, највероватније наследно, донело му је углед. Можемо да претпоставимо да није стекао богатство неправедно: он сам каже да држи заповест „Не укради“. Дакле, пред Христом стоји млад, угледан, имућан и — побожан човек који искрено жели да наследи живот вечни.

Господ му одговара: „Ако хоћеш ући у живот, држи заповести.” На питање „Које?“, Христос набраја заповести које се тичу љубави према ближњем: „Не убиј; не чини прељубу; не кради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер”, и сабира их у једну: „Љуби ближњега свога као себе самога.” Младић одговара: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?”

Ипак, Христос није поменуо десету заповест — „Не пожели“. Управо она разоткрива унутрашњу тежњу за стицањем, за сигурношћу у ономе што имамо. Можда младић баш зато пита: „Шта ми још недостаје?” Јер спољашње је испунио; али Господ сада задире у срце.

Тада Христос изговара кључни позив: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.” Овим захтевом показује да прва заповест стоји изнад свих: „Немој имати других богова уза ме.” Када је требало бирати између вечнога живота и пролазнога богатства, младић се ожалости и оде, јер имађаше многа имања. Проблем није у томе што има, него што имање има њега. Богатство му је постало бог, извор сигурности, идол коме се клања срцем.

Колико је ово актуелно и данас! Многи кажу: „Нисам никога убио, не крадем, не лажем — бољи сам од оних у цркви.” Али Христос у Беседи на гори открива дубину закона: и гнев, и презир, и погрдне речи већ су повреда љубави (Мт 5,21–22). Дакле, није довољно да не учинимо зло; позвани смо да срцем љубимо. Бог гледа на унутрашње расположење, не само на спољашње дело.

Зато Господ изриче ону снажну слику: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богатоме ући у Царство Божје.” У Јерусалиму су се мала споредна врата називала „иглене уши“ — натоварена животиња није могла кроз њих. Тако и ми: кад смо натоварени бригама, славољубљем, привезаношћу за ствари, не можемо да следимо Христа. Ученици се згражавају: „Ко се, дакле, може спасти?” А Христов одговора: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.” Наша дела често говоре против нас, али када Богу верујемо, када се Њему препустимо, Он ће од немогућега учинити могуће. Ми учинимо са наше стране шта Бог од нас тражи а Господ ће учинити свој део.

Овде је важно да не помислимо како Христос обезвређује заповести. Напротив, дела су нужна: она показују коме припадамо. Али дела без заједнице са Христом остају спољашња форма. Позив „Дођи и следи ме“ иде даље од „испуњавај прописе“ — тражи срце, поверење, предање.

Шта то конкретно значи за нас? Бог нам даје добра да њима мудро управљамо — на славу Божју и корист ближњих. Није грех имати; грех је кад богатство постане господар, кад у њему тражимо оно што само Бог може дати: смисао, мир, сигурност. Свети Јован Златоуст нас подсећа: не носимо у вечност златнике, него милостињу и човекољубље. То је право богатство које не пропада.

Свако од нас има свој терет — нешто што заузима прво место у нашем животу: новац, углед, каријера, страх, чак и бриге. Литургијска песма нас позива: „… сваку сада животну бригу оставимо. Амин. Као они који ћемо примити Цара свих…” Све што стоји као препрека између нас и Бога треба одбацити из нашег живота.

Како да одговоримо Христовом позиву? Прво, да искрено испитамо срце: шта ми је важније од Господа? Где тражим коначну сигурност? Друго, да вежбамо великодушност: да од онога што имамо заиста делимо, не од сувишка, него од љубави. Треће, да се поуздамо: кад нас Господ позове да отпустимо свој „товар“, не бежимо ожалошћени, него пођимо за Њим, верујући да је благо на небу сигурније од сваке земаљске сигурности.

Христос нас позива у пуноћу — у слободу срца које не робује имању, него љуби Бога и човека. У томе се остварује живот вечни већ сада. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG