Другу причу чујте: „Беше човек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. А када се приближи време бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. А најзад посла им сина свога говорећи: „Постидеће се сина мога“. А виноградари видевши сина, рекоше међу собом: „Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да присвојимо наследство његово.“ И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. Када, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити виноградарима оним?“ Рекоше му: „Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време“. Рече им Исус: „Зар нисте никада читали у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.‘ Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.“

                              Јеванђеље по Матеју, зачало 87. (21,33-43)

Дужи облик беседе види овде: Тринаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о злим виноградарима

Беседа на 13. недељу по Духовима: Јеванђеље о злим виноградарима

Домаћин (Бог) је засадио виноград (Израиљ), дао га виноградарима (вођама народа) и послао слуге (пророке) да приме плодове. Виноградари вређају, туку и убијају слуге. На крају, домаћин шаље Сина – и њега убијају. Христос тако открива ко је Он: Син и Наследник, „камен који одбацише зидари“ (Пс 118,22). Када се Син одбаци, виноград се даје „другим виноградарима“ који ће приносити плодове – то је најава да ће Божји народ бити обновљен у онима који верују и доносе род.

Овај виноград није на брзину подигнут. Бог је, како каже Исаија (Ис 5,1–2), све припремио: ограду, пивницу, кулу. Ограда су, каже свети владика Николај Жички, закони Божји који чувају народ; пивница – обећање Месије, живо пиће вернима; кула – богослужење, храм као праобраз Цркве. „Са Божје стране“ све је учињено да буде рода. Али без послушности нема плодова.

Свети Оци примећују да се Бог после Синаја није јављао видљиво као тада Мојсију, него је слао пророке – који су говорили у име Божје. Али, уместо да прихвати Реч Божју, Божји народ је неретко одбацивао пророке, а тиме и самога Бога. То се догодило и св. Јовану Крститељу. Убијен је јер је говорио истину о греху и његовим последицама.

Зашто се одбацују гласници? Из истог разлога због којег су Адам и Ева послушали лаж – човек пожели да буде сам себи бог. И данас се та лаж прихвата од многих: не да Бог не постоји – ретки су они који заиста не верују у Бога, него да нам не треба; да смо сами своји „господари“ живота, тела, добара. А Псалмопојац вели: „Господња је земља и што је у њој“ (Пс 24,1). Све је дар и поверена нам је управа, не власништво. Кад Бог није Господар у нашем уму и срцу, зид се руши и виноград ће опустети (Ис 5,5).

Христос зато установљава Нови виноград – Цркву, Нови Израиљ. То више није једна нација ни један простор, већ један народ у Христу од „свих племена и језика“. Зато молимо: „Господе, погледај са неба и види виноград овај, и утврди га“ (уп. Пс 80,14–15). Припадати Цркви јесте дар, али и одговорност: није довољно да смо чланови Цркве па чак и да исповедамо исправне догмате, него наш живот треба да потврђује нашу веру.

Наше душе су Господњи виноград. Бог тражи род – а род Духа је „љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање“ (Гал 5,22–23). Сва дела која исходе из послушности Богу – то су плодови. Они нису производ голе воље, него заједнице са Христом: „Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи род“ (уп. Јн 15).

Зато требамо да признaмо Бога као Господара свега: живота, тела, породице, дарова, посла, иметка. Да се одрекнемо присвајања: ближњи нису наше власништво, тело није наше власништво, ни таленти ни имање, већ нам је све то дано само на управљање. Сваки има свој део винограда: дом, парохија, радно место, град, држава. Где нас је Господ поставио да будемо верни управитељи, очекује да му вратимо плод послушности и љубави.

Имајмо на уму и опомену и утеху ове приче. Опомена: ко упорно гуши глас Божји, губи виноград – благодат може да се одузме ономе ко је неће. Утеха: Бог не одустаје – шаље, трпи, опомиње, а на крају даје Сина свога. То показује колико нас воли и колико је Он решен да нас спасе.

Зато је данас време покајања: да признамо Христову власт у свему. Тако ће наш живот, по речи Господњој, „светлети пред људима“ да виде дела наша и прославе Оца небеског (Мт 5,16). „По томе се прославља Отац мој – да много рода донесете“ (Јн 15,8). Нека тако буде у нашем винограду: да нас нађе Син као верне раднике који су дарове умножили и плодове принели. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG