Хришћански празник који се обележава 11. септембра по новом, односно 29. августа по старом календару

Српска православна црква и остале помесне цркве које се држе јулијанског календара, 11. септембра обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља – празник који је дубоко укорењен у историји хришћанства и духовности, обележен постом, молитвом и великим поштовањем. Ово је један од ретких дана у православном календару када се иако није посни дан у уобичајеном смислу – пости строго, на води, без уља и вина, јер се ради о дану када је проливена крв праведника, последњег пророка и Претече Христовог.

Свети Јован Крститељ, познат као Претеча, има посебно место у хришћанству. Он је био последњи пророк Старог завета и непосредни претеча Исуса Христа. Јован је живео подвижничким животом у пустињи, хранећи се дивљим медом и скакавцима, носећи хаљину од камиље длаке и позивајући народ на покајање. Кроз његову проповед о покајању и крштавање у реци Јордан, припремао је људе за долазак Месије. Управо он је, по хришћанском предању, крстио самог Исуса Христа, што представља врхунац његовог живота и мисије.

Јован је такође био познат по својој непоколебљивој истини и моралној строгости. У једном тренутку јавно је разобличио Иродову незакониту везу са женом свог брата Филипа – Иродијадом. Ова истина га је скупо коштала. Ирод, иако се бојао Јована и знао да је праведан човек, ипак га је по наговору Иродијаде бацио у тамницу. На једној царској гозби, ћерка Иродијаде, Салома, играла је пред Иродом и његовим гостима, и толико му се допала да јој је обећао испунити шта год пожели. Под утицајем своје мајке, Салома је тражила – и добила – главу Светог Јована Крститеља на тањиру.

То је био чин безумља, безакоња и духовног слепила. Овим варварским чином скончао је највећи од жена рођени, како је сам Господ назвао Светог Јована. Хришћанско предање казује да су ученици Јованови узели његово тело и сахранили га, а његова глава је прошла дуг пут, скривана, изгубљена и поново откривена у различитим периодима историје Цркве.

Усековање није само историјски догађај, већ и празник дубоког духовног значења. Он нас подсећа на цену истине и праведности, на пожртвовање и мучеништво, али и на лицемерје и страст које могу довести до највећих злочина. Управо због тежине овог дана, у народу се укорењено празнује уз строго уздржање – пости се на води, не једе се ништа што је црвене боје (као што су парадајз, цвекла, јабуке), јер то симболизује проливену крв светитеља. Такође, не употребљава се нож, не ради се на пољу, у кући, нити се започиње било какав озбиљнији посао.

Народ верује да овај дан треба провести у миру, тишини и молитви. У неким крајевима се чак верује да деца на тај дан не треба да једу са тањира, него из дланова, из поштовања према мученичкој смрти Јована који је главу предао на тањиру. Многе цркве посвећене Светом Јовану тог дана организују бдење, а верници се сабирају на свете литургије и моле за храброст у сведочењу истине у сопственом животу.

Празник је у календару обележен црвеним словом и један је од најзначајнијих у години, не само по литургијском значају, већ и по дубоком етичком и моралном садржају. Подсећа нас да у свету у коме често побеђују интерес и сила, истина и правда увек имају своју цену, али и вечну вредност.

Према предању, на овај дан је такође освећена црква коју су подигли цар Константин Велики и његова мајка Јелена на месту где је сахрањена глава Светог Јована. То је био повод да се овај датум трајно упише у црквени календар као спомен мученичке смрти највећег пророка.

Усековање главе Светог Јована Крститеља остаје вечна опомена и поука – да пут истине није лак, али да је свака жртва у име истине и правде – света и вечна. На овај дан, верници се подсећају на то да свако од нас у свом животу треба да буде глас истине, макар и у пустињи овог света.

---

Извори:

Манастири.рс – Усековање, Н портал – Новости, Порекло.рс – Тумачење празника