И упита један од њих, законик, кушајући Га и говорећи: „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ А Исус му рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.“ Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова :„Љуби ближњега свога као самога себе.“ „О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“ А када се сабраше фарисеји, упита их Исус говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?“ Рекоше му: „Давидов“. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи: ‘Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?’ Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?“ И нико му не могаше одговорити ни реч; нити смеде ко од тога дана да га запита више.

 Јеванђеље по Матеју, зачало 92. (22,35-46)

Дужи облик беседе види овде: Петнаеста недеља по Духовима

Беседа на 15. недељу по Духовима – Христов закон љубави

Драга браћо и сестре,

На почетку Светога Писма налазимо пет књига Мојсијевих – Тору, Закон Божји, у којем су садржани прописи за морални, грађански и обредни живот народа Божјег. У средишту тог Закона стоји Декалог, Десет Божјих заповести, датих на Синају, записаних у књизи Изласка, двадесетој глави. То су речи које одређују наш однос према Богу и према ближњима.

Христос је, као што смо чули у Јеванђељу, био искушаван од фарисеја и садукеја, али је на њихова лукава питања одговарао мудрошћу која разобличава злобу. Када су Га упитали која је највећа заповест, Он није изабрао једну и тиме умањио остале, него је открио суштину целокупног Закона: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. А друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе.“ (Мт. 22,37–39).

Овим речима Христос показује да се цео Закон заснива на љубави. Прве четири заповести односе се на љубав према Богу: да немамо других богова, да не идолопоклонимо, да не изговарамо име Божје узалуд и да освећујемо дан Господњи. Осталих шест упућују нас на љубав према ближњима: да поштујемо родитеље, да не убијемо, не чинимо прељубу, не украдемо, не сведочимо лажно и не пожелимо туђе.

Али љубав према Богу није само пуко веровање у Њега. Многи верују да Бог постоји, али Га не воле. Љубав према Богу тражи да Му предамо своје срце, своју душу и свој ум. Та љубав обухвата и наше тело – када клечимо у молитви, када слушамо Божју реч, када постимо и чувамо се од страсти. „Тело ваше је храм Духа Светога“, каже апостол Павле (1. Кор. 6,19). Ако телом грешимо, хладимо своје срце; ако телом поштујемо Бога, оно постаје оруђе љубави.

Христос, међутим, одмах додаје и другу заповест: љубав према ближњем. Она није мања, већ је слична првој. Зашто? Јер човек је створен по лику Божјем. Ко воли брата свога, тај показује да заиста воли и Бога. „Који не љуби брата кога види, не може љубити Бога кога не види“ (1. Јн. 4,20).

Господ нам даје и меру те љубави: „као самога себе“. То значи да и себе морамо волети исправно, не себично, већ као Божје створење. Ко себе не прихвата, ко себе мрзи или презире, тај тешко може искрено волети друге. Али онај ко зна да је вољен од Бога, ко може са псалмопојцем да каже: „Хвалим Те што сам дивно саздан“ (Пс. 139,14), тај може да љуби и ближње у светлости Божје љубави.

Тако видимо да ове две заповести, љубав према Богу и ближњем, чине срж свега Светог Писма. „О њима виси сав Закон и Пророци“, каже Христос. То је царски закон љубави. Све друге заповести, све друге поуке, сви обреди и сви пророци воде ка њима и из њих црпе снагу.

Један свештеник је својој пастви недељама заредом понављао једну исту проповед: „Браћо и сестре, волите једни друге.“ Када су га питали зашто увек исто говори, одговорио је: „Зато што то још увек не живимо.“ И заиста, сви знамо колико је понекад тешко волети ближњега – али сетимо се колико је нама Бог опростио и колико нас воли. Ако је Он Сина свога дао за нас, како онда ми да не волимо оне које Он љуби?

Зато, браћо и сестре, ако желимо да будемо Христови ученици, ако желимо да наследимо Царство Божје, онда морамо љубити. Љубав према Богу и љубав према ближњем нису само две лепе заповести, него два крила наше вере. Без једнога нема другога.

Нека нас Господ укрепи да Га љубимо свим срцем, свом душом и свим умом својим, и да у истој тој љубави пригрлимо и своје ближње. Јер у томе испуњавамо сав Закон и Пророке, у томе показујемо да смо деца Божја.

Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG