Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши, осуши се, јер немаше влаге. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши, донесе стоструки род. Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује, нека чује!“

 А ученици његови питаху Га говорећи: „Шта значи ова прича?“ А Он рече: „Вама је дано да знате тајне Царства Божјега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. А ова прича значи: Семе је реч Божја. А које је крај пута, то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу. А које је на камену, то су они који када чују с радошћу примају реч; и ови корена немају, те за неко време верују, а у време искушења отпадну. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени и не донесу рода. А које је на доброј земљи, то су они који чувши реч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.“ Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује, нека чује!“

         Јеванђеље по Луки, зачало 35. (8,5-15)

Беседа на 21. недељу по Духовима: О сејачу и семену

Дужи облик ове беседе види овде: Двадесет и прва недеља по Духовима: Јеванђеље о сејачу и семену

Христос често користи примере из свакодневног живота како би својим слушаоци ма приближио истине о Царству Божјем. У пролеће могли су се видети људи како бацају семе по својим њивама. Вероватно је међу Христовим слушаоцима било оних који су имали искуства са сејањем. Ова Христова прича је веома кратка, али доноси врло значајну и богату поруку. Говори о сејачу како баца семе које пада на четири врсте тла:

Сејач излази да сеје. Једно семе паде крај пута и позобаше га птице; друго на камен, али се осуши јер није имало влаге; треће у трње, које га угуши; а четврто на добру земљу и донесе стоструки род.

Да бисмо разумели ову причу, треба знати да се у Палестини најпре бацало семе, па се тек онда орало. Земља је била тврда, често каменита, па није свако семе могло да се укорени. Тако Христос описује четири врсте тла — четири врсте људских срца.

Након што је испричао причу, Господ је рекао: „Ко има уши да чује, нека чује!“ Овим нас позива не само да слушамо, него да разумемо и применимо Реч Божју у свом животу. Ученици Га питају шта значи ова прича, а Он открива да сејач представља Њега самог, а семе је Реч Божја. Као што семе тражи плодно тле, тако Реч Божја тражи отворено срце које ће је примити и у ком ће донети плод.

Прва врста тла је оно крај пута — то су људи који слушају, али реч не пуштају у своје срце. Њихово срце је тврдо, незаинтересовано, и ђаво лако односи реч из њих. Бог је за њих „успутна ствар“.

Друга врста је каменито тле — они који с радошћу приме реч, али немају корена. Док је све добро, држе се вере, али кад дођу искушења, брзо отпадају. Површна вера не може издржати тежину живота.

Трећа врста је трновито тло — људи који чују реч, али је световне бриге, богатство и уживања угуше. Они су заузети овим светом, мислећи да су пролазне ствари важније од вечних.

Али четврта врста тла је добра земља — срце које слуша реч, чува је у добром и чистом срцу, и доноси плод у трпљењу. Такви људи не само да слушају, него живе по Јеванђељу. Они сарађују с Богом — као што земљорадник обрађује земљу, тако ми треба да обрађујемо своја срца молитвом, покајањем, делима љубави и животом у заједници с Христом.

Господ на крају поново каже: „Ко има уши да чује, нека чује!“ — да нас подсети да није довољно само чути, него треба разумети и применити. Мањи је део посејаног семена пао да добру земљу, на добро тле. Већи део семена није донео род. Кроз Цркву своју Христос и данас сеје Реч Божју на све стране света, мада  она не налази у свима плодно срце. Објашњавајући ову чињеницу, св. Јован Златоусти каже: „Зашто је, реци ми, пропао највећи део семена? Ово се није догодило због Онога који је сејао, већ због земље која је примала семе, то јест, због душе која није пазила.“ Дале, Бог тражи сарадњу. Он је своје учинио. На нама је да учинимо свој део, да обрађујемо „земљу“ срца свога  за Реч Божју.

Нека нам Господ помогне да Реч Његова дубоко пусти корен у нашим срцима, да растемо у вери, љубави и смирењу, и да плод наш буде за Царство Божје. Амин.

Aутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG