И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји. А кад он изађе на земљу, срете га неки човек из града у коме бејаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!” Јер он заповеди духу нечистоме да изађе из човека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тераше га демон по пустињама. А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бејаху ушли у њега. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан. А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. А пошто изађоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. А кад видеше свињари шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. И изађоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човека из кога бејаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се. А они што бејаху видели, обавестише их како се спасе бесомучни. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бејаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се. А човек из кога изађоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: „Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог.” И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.

Јеванђеље по Луки, зачало 38. (8,26-39)

Дужи облик ове беседе види овде: Двадесет и трећа недеља по Духовима: Јеванђеље о исцељењу гадаринског бесомучника

Беседа на 23. недељу по Духовима: О исцељењу гадаринског бесомучника

Данас, двадесет и треће недеље по Духовима, слушамо Јеванђеље по Луки о исцељењу једног човека опседнутог демонима. То је исти догађај који описују и Матеј и Марко, само са различитим нагласцима. Није битно да ли је био један или двојица бесомучника; битно је да разумемо да демони постоје, да желе да повреде човека, али да Христос има апсолутну власт над њима.

Господ долази у земљу Гадаринску, подручје са паганским становништвом. И тиме показује да је Његова мисија за све људе, да никога не одбацује. У сусрет Му излази човек „у коме беху демони дуго времена“. Живео је у гробовима, без одеће, опасан по себе и друге. На питање како му је име, демони одговарају: „Легион“ – што говори о огромном броју духова који су запосели његов живот.

Тај човек је дубока слика свакога ко се постепено предаје демонима. То не почиње одмах: човек се игра са грехом. Призивање духова „из забаве“, хороскопи, дрога „само викендом“, порнографија, коцкање… све то делује безопасно. Али, када се макар мало отворе врата, демони улазе у што већем броју. Човек постепено губи контролу. Постаје зависник који више не може сам да се ослободи. То је духовна опседнутост – ропство у коме ђаво контролише вољу, поступке и мисли човека.

Разлика постоји између искушења и опседнутости. Искушавани човек још увек тражи Бога, осећа потребу за покајањем. Опседнути више нема снаге ни жеље за Богом – то је последњи степен ђаволског рада, који се не догађа преко ноћи. Зато је важно, каже апостол Јаков: „Покорите се Богу, успротивите се ђаволу, и он ће побећи од вас“ (Јак. 4,7).

Опседнути човек живи у духовној тами, као у гробу. Многи зависници нанoсe себи физички бол јер им је душевни бол неподношљив. Нажалост, неки у очајању посегну и за самоубиством. Друштво покушава да их „држи под контролом“, као што су Гадаринци везивали бесомучника ланцима, али духовни проблеми не лече се материјалним средствима. Они могу ублажити симптоме, али не ослобађају човека. Једини који има власт над демонима јесте Христос.

Када је човек угледао Христа, кроз њега су повикали демони: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Не мучи ме!“ Демони знају ко је Христос, знају да је Он Бог. Али, као што каже Писмо: „И ђаволи верују и дрхте“ (Јак. 2,19). Дакле, није довољно веровати у Бога – потребно је веровати Богу и покорити Му се. Демони знају и шта их чека: коначна казна на Страшном суду. Зато моле Христа да их пошаље у крдо свиња.

Свиње су се сматрале нечистим животињама – нечисти духови траже нечисто. Христос допушта демонима да уђу у свиње и показује њихову разорну природу. Свиње су појуриле у језеро и подавиле се. Тако демони поступају и са људима: када завладају човеком, воде га у пропаст – духовну и телесну. Довољно је да погледамо око себе: толико људи је уништено грехом и зависностима, јер су отворили врата непријатељу душа.

Свињари одлазе у град и јављају шта се догодило. Људи излазе Христу у сусрет и виде исцељеног човека: „одевеног и присебног, где седи код ногу Исусових“. Где је Христос – ту је мир, тамо где је Христос – враћа се разум, достојанство и слобода. Али, житељи Гадаре моле Га да оде. Зашто? Можда због економског губитка, можда из страха. Христос је узнемирио њихов начин живота. А Христос увек узнемирава кад се пожели дотакнути нашег греха. И тада имамо два избора: или ћемо Га замолити да остане и исцели нас, или ћемо Га замолити да оде.

Гадаринци су рекли: „Иди од нас“ – и Христос је отишао. Пазимо шта тражимо од Господа.

Исцељени човек жели да пође за Христом, али Господ му каже: „Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог.“ Овај човек није имао дом – живео је у гробовима. Христос му враћа дом, породицу, место у заједници. Понекад бисмо хтели да идемо „у мисије“, а запостављамо сведочење у сопственом дому. Христос каже: почни од најближих.

Приметимо још нешто: Христос му каже да говори шта му је учинио Бог, а он сведочи шта му је учинио Исус. Он је разумео – Христос је Бог.

Браћо и сестре, моћ ђавола није мала. Не треба му отварати ни најмањи простор. Али Христос је већи. Он је Победник. Апостол Јован каже: „Већи је Онај који је у вама него онај који је у свету“ (1. Јн. 4,4). Зато се покоримо Христу, останимо у заједници са Њим и са Црквом, и ниједна демонска сила неће имати власт над нама.

Амин.

Aутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG