И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?” А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?” А он одговарајући рече: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.” А он му рече: „Право си одговорио; то чини и живећеш.” А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?” А Исус одговарајући рече: „Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видевши га, прође. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: ‘Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим’.” Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”

Јеванђеље по Луки, зачало 53. (10,25-37)

Беседа на 25. недељу по Духовима: О милостивом Самарјанину

Дужи облик ове беседе види овде: Двадесет и пета недеља по Духовима: Јеванђеље о милостивом Самарјанину

Данашње Јеванђеље доноси нам свима познату причу о милостивом Самарјанину, забележену само код светог Луке. Један законик искушава Христа питањем: „Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?“ Христос му узвраћа питањем: „Шта је написано у Закону? Како читаш?“ Законик одговара: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.“ Христос му каже: „Право си одговорио; то чини и живећеш.“

Али законик, желећи да се оправда, пита: „А ко је ближњи мој?“ Тада Христос изговара причу о човеку који силази из Јерусалима у Јерихон и кога су разбојници напали, свукли и оставили полумртвог. Поред њега пролази свештеник, па левит — обојица га заобилазе. Тада наилази Самарјанин, странац, припадник непријатељског народа. Он се сажали, зави му ране уљем и вином, подигне га на своје кљусе, одведе у гостионицу и постара се за њега. Сутрадан остави два динара и обећа да ће при повратку надокнадити трошак.

Христос затим пита законика: „Ко је био ближњи ономе што паде међу разбојнике?“ Законик одговара: „Онај који му милост учини.“ А Христос рече: „Иди, па и ти чини тако.“

Овим речима Господ нас позива да не питамо: „Ко је мој ближњи?“ него: „Коме сам ја ближњи?“ Ближњи није само онај коме треба помоћ — ближњи је онај који љуби, који прилази човеку у невољи без обзира на народност, веру или мишљење. Христос нас учи да љубав не сме имати граница. Она не пита ко је достојан помоћи. Љубав једноставно делује.

Свештеник и левит у причи представљају оне који су задовољни својом „побожношћу“, али немају саосећања. Испуњавају правила, али не виде човека. Христос нас опомиње да вера без љубави није ништа, да је обред без милости празан. Самарјанин, који по свим мерилима побожних Јевреја није био „прави верник“, показао је дела љубави и тако се показао правим ближњим.

И ми често личимо на законика: добро знамо шта је љубав, али је не чинимо. Знамо заповести, али их не живимо. Зато Христос и нама каже: „То чини, и живећеш.“ Није довољно познавати Писмо, треба га живети.

У овој причи постоји и дубља симболика: Јерусалим је рај, Јерихон овај свет; рањени човек је Адам, пали човек кога су демони (разбојници) ранили. Свештеник и левит су Закон и Пророци који не могу спасити човека. Самарјанин је Христос, који силази ка нама, превија ране уљем и вином — то су свете тајне, крштење, миропомазање и причешће. Гостионица је Црква, где нас Христос оставља на лечење, а гостионичар су апостоли и њихови наследници. Два динара су Стари и Нови завет, а Христов повратак — Његов други долазак, када ће донети награду онима који су служили ближњима.

На почетку законик пита: „Шта ми треба чинити да наследим живот вечни?“ Одговор се налази на крају: живи љубав, буди ближњи. Наслеђујемо вечни живот онда када сада живимо за Христа, када у сваком човеку препознамо брата.

Нека нам Господ подари очи које виде човека у невољи, срце које саосећа и руке које чине добро. Да не будемо само слушаоци речи Божје, него и њени извршиоци. „Иди, па и ти чини тако.“ Амин.

Aутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG