Većina verovanja zasniva se na potrebi da unapredimo sebe i izbegavamo greh. U skoro svakoj velikoj religiji postoji izvor dobra i izvor zla. Dobro se obično povezuje sa jednim ili više bogova, dok se zlo često otelotvoruje kroz zlonamernu, destruktivnu figuru. U hrišćanstvu, Satana je personifikacija zla. Nekada je bio anđeo po imenu Lucifer koji je živeo na nebu, ali je pao u nemilost i Bog ga je proterao. Poslat je u pakao, carstvo večnog ognja, gde će živeti zauvek među demonima i mučenim dušama drugih grešnika.
Satanina uloga u Bibliji je da iskušava Isusa i odvlači ga s njegovog pravednog puta, a zatim i da inspiriše greh kod čovečanstva. Moralnost, greh i zlo teme su koje se pojavljuju u mnogim religijama i često su predstavljene kroz monstruoznu figuru poput Satane.
Zašto svaka kultura stvara svog „đavola“
Od drevnih Persijanaca, preko istočnoazijskih mitologija, do savremenih monoteizama — gotovo svaka religija razvila je neku verziju sile koja narušava poredak, iskušava ljude ili se protivi božanskom.
Iako se u zapadnim društvima najčešće podrazumeva lik Satane sa rogovima, vatrom i demonskim kraljevstvom, u drugim kulturama zlo se pojavljuje u sasvim različitom obliku: kao duh haosa, kao simbol poroka, kao sila tame, kao zavodnik, kao ciklični neprijatelj kosmosa, pa čak i kao metafora loših misli.
Top 12 „ekvivalenata Satane“ u religijama sveta
1. Iblis – Islam
U islamu, Iblis je džin koji je odbio da se pokloni Adamu. Oholost je njegov greh.
On nije „bog zla“, ali jeste gospodar šejtana, bića koja navode ljude na greh.
Uloga mu je slična Sataninoj: iskušavanje, nagovaranje, podsticanje na neposlušnost.
2. Shayatin – demonske sile (Islam)
Shayatin su mnoštvo demonskih bića koja se povezuju sa obmanama, strastima, porocima i unutrašnjim slabostima. Za razliku od hrišćanske tradicije, oni nisu pali anđeli, već posebna vrsta bića stvorenih od „bezdimnog ognja“.
3. Angra Mainyu (Ahriman) – Zoroastrizam
Jedan od najstarijih „prvobitnih neprijatelja dobra“ u istoriji religija.
On je večni suparnik Ahura Mazde, boga svetlosti i reda.
Predstavlja haos, destrukciju, laž, bolest i smrt.
4. Aka Manah – Demon zlih misli (Zoroastrizam)
Ako se Satana često povezuje sa iskušenjem, Aka Manah je još preciznije oličenje toga.
On ne nagovara spolja — već predstavlja onu unutrašnju misao koja odvodi čoveka od dobra.
5. Mara – Budizam
Mara nije gospodar pakla niti demon vatre.
On je personifikacija iskušenja, strasti i ometanja na putu prosvetljenja.
Mara je bio taj koji je pokušao da spreči Budu da dostigne nirvanu.
6. Rakshasa – Hinduistička i indijska mitologija
Nisu jedan lik, već rasa demona koji utelovljuju obmanu, nasilje i haos.
U epovima poput „Ramajane“, prikazani su kao moćni antagonisti bogova i kraljeva.
Najpoznatiji je Ravana — demon-kralj.
7. Asura – Hinduizam / budističke tradicije
Ponekad predstavljeni kao „anti-bogovi“ ili sila koja remeti kosmički poredak.
Za razliku od Satane, Asure imaju kompleksne motive i nisu uvek apsolutno zli.
8. Akuma – Japanski folklor
Akuma je japanski demonski duh iz folklora, šintoističkih i budističkih tradicija, najčešće opisan kao zlonamerno biće koje donosi nesreću, bolest, ludilo i duhovni nemir, a ponekad i opseda ljude; iako nije isto što i hrišćanski đavo, tokom dolaska hrišćanstva u Japan u 16. veku postao je standardni prevod za “Satanu”, pa se u savremenim japanskim biblijskim i religijskim tekstovima koristi upravo termin akuma; prikazivan je različito — od tamnih humanoidnih figura do apstraktnih zlih sila — a u modernoj kulturi postao je široko poznat kroz anime, mange i video igre, gde se često predstavlja kao oličenje apsolutnog zla.
9. Lamashtu – Mesopotamija
Jedna od najstarijih demonskih figura.
Progonila je trudnice i novorođenčad, donosila bolesti i strah.
Uloga joj je bila suprotstavljena bogu zaštitniku Pazuzu-u.
10. Tezcatlipoca – Asteci
Bog noći, obmane, rata i haosa.
Nije „đavo“ u hrišćanskom smislu, ali je u mitovima često antagonist koji izaziva uništenje i patnju.
11. Loki – Nordijska mitologija
Loki je u nordijskoj mitologiji bog prevare, haosa i lukavstva, poznat po tome što menja oblik, vara i bogove i ljude, i svojim nestašlucima često izaziva velike nevolje; iako nije uvek prikazan kao potpuno zlo biće, njegova uloga antagoniste postaje ključna pred Ragnarök — krajem sveta — kada svojim delima pokreće događaje koji vode propasti bogova, zbog čega se često smatra jednim od najopasnijih i najnepredvidljivijih aktera nordijskog panteona.
12. Vetala i Bhuta – Indijski folklor
Duhovi i demoni koji nastanjuju grobnice i tamna mesta.
Poput zapadnih demona, mogu da opsednu čoveka i izazovu ludilo.
Zašto su ovi likovi slični Satani?
U svakoj kulturi se izdvajaju tri zajednička elementa:
1. Iskušenje
Biće koje nagoni čoveka da pređe moralnu granicu — bilo kroz strasti, bilo kroz misli.
2. Ometanje božanskog poretka
Demoni, anti-božanstva, duhovi haosa — svi predstavljaju pretnju kosmičkoj harmoniji.
3. Simbolika unutrašnje borbe
Većina religija vidi zlo ne samo kao spoljašnje biće, već i kao unutrašnju slabost, „glas“ koji nagovara na greh.
Savremeni pogled: Zlo kao metafora
Dok su u prošlosti ljudi strahovali od doslovnih demona, u savremenim akademskim krugovima naglasak je na simbolici. Religijski naučnici sve više tumače: „Satanu“ kao psihološku silu, „demone“ kao arhetipove ljudskih poroka, „pad“ kao metaforu moralnog posrnuća, „pakao“ kao stanje svesti, a ne fizičko mesto. Zlo se više ne razume kao „osoba“ već kao proces, sila ili čak unutrašnji sukob.
Bez obzira na ime, zlo ima prepoznatljiv obrazac
Iako se imena menjaju — Iblis, Mara, Angra Mainyu, Rakshasa, Akuma — ideja ostaje ista. Ljudi širom sveta hiljadama godina pokušavaju da objasne: zašto greše, zašto pate, zašto postoji haos, zašto postoji iskušenje. I baš zato svaka religija ima svoju verziju Satane — figura koja stoji nasuprot svetlosti i reda, koja naglašava moralnu borbu i potrebu za ličnim usavršavanjem.
Tekst baziran na msm news: ,,Satan’s equivalents in different religions around the world,,
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 