Каза им пак причу говорећи: „У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: ‘Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?’ И рече: ‘Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: ‘Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.’ А Бог му рече: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?” Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
Јеванђеље по Луки, зачало 66. (12,16-21)
Беседа на 26. недељу по Духовима: О безумном богаташу
Дужи облик ове беседе види овде: Двадесет и шеста недеља по Духовима: Прича о безумном богаташу
Једном приликом, док је Господ Исус Христос учио народ, један човек Му приђе и рече: „Учитељу, реци брату моме да подели са мном наследство“ (Лк. 12,13). Тај човек је веровао да му је учињена неправда. Хтео је да Христос употреби свој ауторитет и натера његовог брата да подели имање. Обратио Му се са „Учитељу“, односно „Раби“, као судији који пресуђује по Закону. А Закон каже да старији син има право на два дела наследства (Пнз. 21,17). Очигледно је овај човек био млађи брат који је сматрао да је оштећен и тражио је од Христа да стане на његову страну.
Али Христос му одговара: „Човече, ко мене постави судијом или делитељем над вама?“ (Лк. 12,14). И додаје: „Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер живот човеков не зависи од изобиља његових имања“ (Лк. 12,15).
Колико су ове речи истините и данас! И после две хиљаде година ништа се није променило. Колико само породица познајемо које су се посвађале због наследства — браћа, сестре, деца, рођаци. Уместо да људи деле наследство, наследство дели људе. Све због грамзивости — похлепе која не зна за меру. Грчка реч πλεονεξία означава жељу да се увек има више. Таквом човеку никада није довољно.
Да би појаснио о чему говори, Христос је испричао причу о безумном богаташу.
Један богат човек, чија су поља обилно родила, размишљао је у себи: „Шта да радим? Немам где да саберем летину своју.“ Па рече: „Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће, и сабраћу онде сва жита своја и сва добра своја. И казаћу души својој: Душо, имаш многа добра за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.“
Али Бог му рече: „Безумниче! Ове ноћи узеће душу твоју од тебе; а оно што си приправио чије ће бити?“ (Лк. 12,20).
Да је прича завршила пре Божјих речи, можда бисмо рекли: „Па човек је вредан, предузимљив, мудро планира.“ Али Господ га назива безумником. Не зато што је богат, већ зато што је заборавио Бога.
Његов грех није био у богатству, већ у себичности. Све је приписивао себи — својој памети, свом раду, својој снази. У његовим речима нема Бога, нема ближњих. Сам себи говори, сам себи планира, сам себи се диви. Он је човек који живи као да Бога нема. Свети Теофан Затворник каже: „Они који се богате богозаборавом, мисле само о телесним утехама.“ И заиста, у овом човеку нема ни захвалности, ни љубави, ни милосрђа. Он не мисли на вечност.
Уместо да подели вишак са сиромашнима, он руши старе житнице и гради веће. Улаже у себе, у своју сигурност. Његово срце је у житницама, не у Богу. Чујмо како говори: моја летина, моје житнице, моја добра, моја душа. Све је његово, ништа Божје.
И зар није овај безумни богаташ слика данашњег света? Многи данас граде своје „веће житнице“ — гомилају богатство, акције, некретнине, док други оскудевају у основним стварима. У трци за профитом заборављамо на човека, на природу, на будућност деце. Себичност и безумље постају начин живота.
Прошле недеље смо слушали о милостивом Самарјанину. Он није имао много, али је оно што је имао поделио са човеком у невољи. А овај богаташ има изобиље, па ипак — не дели ништа. И зато је безуман. Његова себичност је незахвалност према Богу. Уместо да се радује благослову, он се оптерећује како да све сачува.
Али макар и заборавио Бога, не може да избегне сусрет са Њим. Бог га позива те ноћи. И све што је саградио остаје другима. Псалам 49 каже: „Видеће да умиру и мудар и безумник, и остављају другима своје имање. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком коју кољу.“ (Пс. 49,10–12)
Све што имамо — остаје. Нико није понео ништа у гроб. Псалам 52 каже: „Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства својега.“ (Пс. 52,7) Такви људи граде нове храмове за свог „бога“ — за своје богатство. А Псалам 62 нас опомиње: „Кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.“ (Пс. 62,10)
Знам људе који су говорили: „Немам времена за Бога.“ Радили су, стицали, зидали — и једног дана изненада умрли. Све због чега нису имали времена, остало је иза њих. Зато су свети оци учили о сећању на смрт. Не да би нас плашили, него да бисмо свесно живели и припремали се за вечност. Свети Антоније Велики каже: „Мисли у себи и говори: нећу остати у овом свету дуже од данашњег дана — и никад нећеш сагрешити пред Богом.“
Онај кога смрт затекне неприпремљеног, тај је безумник. Можеш имати све — куће, земљу, углед — али ако ниси спреман за вечност, ако се ниси обогатио у Богу, све је узалуд. Каже Господ на крају приче: „Тако бива са сваким који себи тече благо, а не богати се Богом.“ (Лк. 12,21)
А шта значи „богатити се Богом“? То значи имати Бога у срцу. Наша реч богатство долази од речи Бог. Дакле, богат је онај који има Бога. Такав човек зна да је све што има — дар. Зато захваљује, дели, чини добро. Богат у Богу није онај који има много, већ онај који све прима са благодарношћу и дели са љубављу.
Једног дана, кад нас више не буде, када нам подигну споменик и можда напишу леп епитаф, најважније ће бити шта ће Бог написати о нашем животу. Нека Господ не испише: „Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом“, него нека нам каже: „Слуго добри и верни, уђи у радост Господара свога.“ (Мт. 25,21)
Амин.
Aутор: Др Јасмин Милић
Насловна фото: Рембрандт. www.uni-leipzig.de : Home : Info : Pic (Википедија)
Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com
Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:
ДИНАРСКИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација
ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 
