Jedna od najznačajnijih ideja u vezi sa kvrgavim pejzažom ljudskog mozga jeste da je podeljen na dve strane po sredini. Smatralo se da leva strana kontroliše funkcije povezane sa logikom, dok se za desnu stranu govorilo da kontroliše funkcije povezane sa apstraktnim mišljenjem i kreativnošću. Međutim, ovakvo shvatanje je previše pojednostavljeno. Ljudski mozak jeste podeljen.

Kada pogledate ljudski mozak, on je jasno podeljen po sredini. Priroda te podele predstavlja osnovu različitih pretpostavki. Ova fizička podela je navela rane psihologe da preterano pripisuju psihološke teorije, tj. levu stranu naspram desne strane. Čak su i delovi koji se nalaze u centru podeljeni.

Centralne oblasti mozga, kao što su strijatum, talamus, hipotalamus, talamus i moždano stablo, građene su od kontinuiranog tkiva, ali su takođe organizovane sa levom i desnom stranom.

Leva i desna strana zaista kontrolišu različite telesne funkcije, poput kretanja i vida. Na primer, leva strana mozga kontroliše desnu ruku i nogu, i obrnuto.

Psihijatri iz 1800-ih godina

Međutim, problemi nastaju kada se ova ideja previše proširi. Zabluda da se gotovo sve moždane funkcije obrađuju ili u levoj ili u desnoj strani mozga može se pratiti do psihijatara iz 19. veka. Oni su zaključili da je komunikacija kontrolisana levom stranom mozga nakon što su otkrili da pacijenti koji su imali poteškoće u komunikaciji imaju oštećenja u levom temporalnom režnju.

Škotski pisac Robert Luj Stivenson

Ova ideja je zaokupila maštu naučne zajednice, kao i autora Roberta Luja Stivensona, koji je pisao o logičnoj levoj hemisferi koja se takmiči sa emocionalnom desnom hemisferom.

Leva i desna strana mozga personifikovane su u likovima dr Džekila i gospodina Hajda (gde je jedna strana dobra, a druga zla). Ovo je dovelo i do povezivanja sa redom i haosom.

Razdvojena hemisfera ili oštećena hemisfera

Kasnije su psiholozi otkrili da, čak i kada proučavaju ponašanje pacijenata kojima su hemisfere razdvojene ili kojima nedostaje jedna hemisfera, oni i dalje mogu ispoljavati čitav spektar ponašanja, i logičnih i kreativnih. Određene funkcije jesu lokalizovane, ali ne u potpunosti.

Ipak, otkriveno je da je za neke funkcije jedna strana mozga aktivnija od druge. Jezik je više lokalizovan u levoj hemisferi, a pažnja u desnoj. To se razlikuje po sistemima, a ne po osobama.

Zbog toga jedna strana mozga može obavljati više posla, ali to zavisi od funkcije, a ne od osobe. Ne postoje čvrsti naučni dokazi koji bi sugerisali da pojedinci imaju dominantnu stranu mozga. Biti umetnički nastrojen ne znači da je desna strana dominantna.

Neki ljudi mogu biti izuzetno logični, dok drugi mogu delovati potpuno kreativno i umetnički, ali to nema veze sa tim koja strana njihovog mozga je dominantna.

Logika zahteva kreativnost

Na primer, ako treba da rešimo izuzetno složen matematički problem, možda ćemo morati da budemo veoma kreativni. Slično tome, mnoga živopisna umetnička dela moraju se stvarati uz pomoć logičnih metoda. Na najjednostavnijem nivou, umetnik mora da izračuna kolika glava treba da bude u odnosu na noge. Funkcije su podeljene, ali rade zajedno.

Gotovo sve što naš mozak radi zahteva da on funkcioniše kao celina, iako je istovremeno podeljen na segmente. Kada razgovaramo, radimo više stvari odjednom (prisećanje, obrada informacija itd.).

Dakle, mozak radi na modularan način, što bi bilo pogrešno svesti samo na levu i desnu stranu, a ti delovi mozga takođe sarađuju kako bi obavili funkcije (na primer, kada govorimo sa nekim, koristimo više oblasti, ako ne i sve). Razmislite o tome kako marketinško odeljenje sarađuje sa finansijskim odeljenjem.

Mozak funkcioniše slično kao državni sistem: ima mnogo različitih delova koji funkcionišu i koji bi (u idealnom slučaju) povremeno trebalo da rade zajedno. Zašto su naši mozgovi možda evoluirali da rade na ovaj način.

Sa evolutivne tačke gledišta, prednost ovoga je što, ako jedan deo mozga zakaže, osoba ne postaje potpuno nesposobna da bilo šta radi.

Kako dve strane rade zajedno: bez apstrakcija ne možemo da govorimo

Apstrakcije velikih razmera i niske rezolucije (odnosno razumevanje nečega kao zbira njegovih delova) obično su domen desne hemisfere, dok su znanja visoke rezolucije i detaljne strukture (odnosno jezik) obično domen leve hemisfere. Kako dve strane rade zajedno: moramo pronaći oslonac pre nego što zakoračimo u nepoznatu teritoriju.

Osnovnu razliku ne treba shvatati samo kao jezik naspram nejezika ili matematičko naspram nematematičkog, već kao ovladano područje naspram relativno neistraženog i neovladanog. Još jedna labava generalizacija jeste da leva hemisfera funkcioniše tako što aktivira ponašanje, dok se desna hemisfera može smatrati zaduženom za inhibiciju ponašanja. Leva hemisfera se bavi obradom reči, dok se desna hemisfera bavi slikama. Leva hemisfera je usmerena na linearno mišljenje, dok je desna hemisfera usmerena na holističko mišljenje. Leva hemisfera se bavi prepoznavanjem detalja, dok se desna hemisfera bavi prepoznavanjem obrazaca. Slično tome, leva hemisfera je dobra u generisanju detalja, a desna hemisfera u generisanju obrazaca. Leva hemisfera se može smatrati uglavnom zaduženom za fine motoričke radnje (npr. pletenje), dok se desna hemisfera bavi grubim motoričkim radnjama (npr. trčanje).

Zaključak

Ideja da postoje „levomozgaši“ i „desnomozgaši“ predstavlja pojednostavljen i uglavnom netačan prikaz načina na koji ljudski mozak funkcioniše. Iako su određene funkcije više povezane sa jednom hemisferom nego sa drugom (na primer, jezik sa levom, a pažnja i šira prostorna obrada sa desnom), većina mentalnih procesa zahteva saradnju obe hemisfere. Logičko razmišljanje, kreativnost, umetnost i rešavanje problema ne mogu se svesti na jednu stranu mozga.

Ne postoje naučni dokazi da ljudi imaju trajno „dominantnu“ hemisferu koja određuje njihovu ličnost, inteligenciju ili kreativne sposobnosti. Razlike u načinu razmišljanja među ljudima više zavise od iskustva, učenja i konteksta nego od hemisferne dominacije. Mozak funkcioniše kao složen, modularan sistem u kome su delovi specijalizovani, ali međusobno povezani i zavisni.

Zbog toga je podela na levu i desnu stranu korisna samo kao gruba ilustracija, ali ne i kao objašnjenje ljudskog ponašanja. Prava snaga ljudskog mozga leži upravo u sposobnosti da različite oblasti rade zajedno kao celina.

Izvori: (Healthline) (National Geographic) (Harvard Health) (Msn News)