Ко ће нам пружити чашу воде?

„Човеку нема ко да дода чашу воде“ — понекад неко каже с дозом резигнације. И то не зато што сам не може утолити своју жеђ, нити зато што неко други не би могао додати ту воду, већ зато што под том водом подразумева милосрђе, саосећање и љубав који му недостају. А од ове недостајуће љубави човек сам почиње да суши, као извор који губи снагу. Прво пресушује вера и нада, а потом и сама љубав.

Христос, Спаситељ, Својим оваплоћењем постао је нови извор у животу сваког од нас. Својим јављањем свету и Својим Бого-оваплоћењем отворио је пред нама не само безграничну љубав, већ и Своје људско учешће у нашим животима — кроз Тајне, кроз људе које нам Господ шаље, и кроз додир руку наших ближњих.

Господ је постао жива вода. Господ је та вода о којој говори пророк Исаија, Он излива Дух свој на жедне и благослов свој на исцрпљена места. И, коначно, Христос је Онај Који увек може пружити чашу воде сваком од нас — воду Своје безграничне љубави, милосрђа и отачког благослова. Бог се јави, најближи моји!

Архиепископ Черкески и Пјатигорски Феофилакт

Превод и припрема: Свештеник Бобан Миловановић

Извор: eofilakttg