У римокатоличкој цркви (конкатедрали) Криста Краља у Београду, у суботу, 24. јануара 2026. године, одржана је традиционална Молитва за јединство хришћана.

Заједничку молитву предводио је Његова узоритост кардинал др Ладислав Немет, у саслужењу са свештеницима Београдске надбискупије. Богослужењу су присуствовали и представници других хришћанских цркава и заједница, што је овом сабрању дало изразито екуменски карактер.

Међу присутнима су били: др Јарослав Јаворник, бискуп Словачке евангеличке цркве; др Јасмин Милић, (заједно са ђаконом др Сергејем Беуком), бискуп Реформисане епископалне цркве; испред Српске православне цркве свештеник Бранислав Кеџић, у име Његове светости патријарха српског господина Порфирија; свештеник Цркве Енглеске у Београду и апокрисаријус кентерберијског надбискупа Робин Фокс; као и Драшко Ђеновић, проповедник Христове Цркве Карабурма.

Богослужењу је присуствовао и протођакон др Радомир Ракић, који већ деценијама сведочи братску љубав према хришћанима различитих традиција, као и према свим људима добре воље.

На овом заједничком богослужењу био је присутан и господин Гаврило Грбан, представник Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

Испред Удружења „Ипостас“ молитви је присуствовала теолог Анђела Стевановић, секретарица Удружења.

Како преноси Београдска надбискупија, Кардинал Немет је у свом обраћању присутним верницима, у виду кратке проповеди о јединству, говорио о два симбола из Посланице Ефежанима: симболу тела и симболу љубави: „Исус је био видљив човек међу нама, његова видљивост се показује у томе да је требало трпети и умрети за нас на видљив начин, на Крсту. Видљиво тело, и ако кажемо да то једно тело, није видљиво јединство нечег јединственог него различитих делова који стварају јединство у тој једнакости људског тела. И томе тежимо и ми када говоримо о јединству, да будемо једно тело разноликости где свако има различите задатке, могућности, али духовно да смо сви повезани са Исусом Христом.“

Говорећи надаље о Никејском веровању, чије је 1700. годишњица обележена прошле године, кардинал је истакао: „Имамо исти текст 1701. годину, где сви ми хришћани, сви који смо крштени, исповедамо исто веровање, и то је темељ нашег јединства. Уједно, то представља и велики изазов да то наше јединство продубимо.“

Бискуп Словачке евангеличке цркве, Јарослав Јаворник, рекао је: „Јединство није ничији пројекат него Божји дар. Јединство цркве не почиње од нас, од наших структура, наших традиција, доктрина, већ од Бога који нас већ држи заједно у Христу. Ми нисмо једно зато што смо исти већ зато што припадамо истом Господину. Када то заборавимо, јединство постаје страшан терет, када то прихватим јединство постаје дар. Јединство је сведочанство света, Исус даље каже да свет поверује да смо ми једно. Другим речима свет посматра како ми живимо заједно, наша подељеност збуњује, наша сујета саблажњава, али наша способност да се саслушамо, да поштујемо једни друге и молимо заједно одједном отвара врата вери. То не значи да требамо да мислимо исто, него да љубав буде јача. Црква је најубедљивија онда када показује да је могуће живети различитост у миру. Јединство се рађа у молитви. Исусово јединство не долази кроз моћ, него кроз крст, не кроз победу над другима него кроз понизност и жртву и зато је молитва за јединство више од речи, то је спремност да признамо – Господе потребни смо једни другима. Јединство почиње тамо где престајемо да бранимо себе а почињемо да слушамо Христа. Јединство није циљ који морамо усвојити него стварност коју смо позвани да живимо у овом тренутку.“

Јереј Бранислав Kеџић, у име Српске православне цркве и Његове Светости патријарха српског Порфирија, рекао је: „Празник утеловљења Господина нашега Исуса Христа, Божић, када су певали анђели заједно са пастирима, небески и земаљски свет, ову песму свима нама познату: ‘Хвала у висинама Богу, а на земљи мир међу људима добра воља’. Неки преводиоци, колико сам упознат са историјом овог текста, а како кажу неки критичари, погрешно су превели – рекли су ‘међу људима добре воље’, уместо ‘добра воља’.“

Цитирајући даље речи Светог Јована Златоустог, које би могле у неку руку да скицирају и прикажу данашње друштво, о породици, јереј Грчић је рекао: „Ако је у породици између мужа и жене мир и благостање а, не заборавимо, породицом називамо и цркву, нашу малу породицу, ако је у породици мир, онда ће и у градовима бити мира, онда ће и у државама бити мир, а тада ће и читава васељена бити у миру. Ако, пак, у породици постоји немир, неминовно ће бити немир и у градовима, узбуркаће се читаве државе, а потом ће се и оне међусобно сукобљавати, па ће и читава васељена бити у немиру. Јер ако овде нађемо мир, онда ћемо наћи мир и проналазити мир, и чинити по речима Светог Јована Златоустог.“

Бискуп Јасмин Милић, бискуп Реформисане епископалне цркве, рекао је: „Можеш бити добар католик, православац, протестант или припадник различитих конфесија, али немој умишљати да си добар хришћанин, јер управо време у коме живимо показује да хришћани више него икада требају заједнички деловати. Различити јесмо – различити у обредима, различито се можда облачимо, различито служимо – али када заједно идемо славити Господа, тада, када дођемо код Њега, постајемо близу једно другом. Тада смо заједно једно, јер Христос је тај који нас уједињује и окупља. Исус моли да будемо једно, и зашто? Да би свет поверовао. То је та мисија: да би свет поверовао да смо Његови и да имамо озбиљну поруку за данашњи свет.“

Црква је била испуњена верницима из различитих хришћанских заједница, који су дошли да заједнички моле за јединство оних који верују у једнога Спаситеља, Исуса Христа. У беседама и молитвеном расположењу наглашено је да се истинско јединство не остварује пре свега у институционалном облику, већ у заједништву ради сведочења – да свет поверује у Христа, како је и сам Господ молио у својој првосвештеничкој молитви (Јн 17).

Након завршетка заједничке молитве, љубазни домаћини приредили су послужење – агапе, на коме су се окупљени међусобно окрепили и у братској атмосфери разменили своја искуства.

Општи утисак свих присутних јесте да је ова молитва била истински израз видљивог заједништва, као и да су се сви лепо и благословено осећали у угодној и заиста хришћанској атмосфери.

Фото: Београдска надбискупија и Удружење Ипостас.