Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за мном!” А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.” И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!” А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.” Рече му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: „Пре него те позва Филип, видех те кад беше под смоквом.” Одговори Натанаило и рече му: „Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.” Одговори Исус и рече му: „Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога.” И рече му: „Заиста, заиста вам кажем: ‘Од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега.’”

Јеванђеље по Јовану, зачало 5 (1,43-51)

Беседа на прву недељу Великог поста

Дужи облик ове беседе види овде.

Данашње јеванђеље води нас на сам почетак Христовог јавног деловања и показује нам како Господ позива прве ученике. Исто питање које је Христос упутио њима, упућује и нама данас: „Шта тражите?“

Када је Јован Крститељ угледао Исуса како пролази, рекао је: „Гле, Јагње Божје.“ Тиме је пророчки открио ко је Христос — невино Јагње које ће пострадати ради спасења света. Двојица ученика, чувши те речи, пођоше за Исусом. Они нису желели да Га само виде успут, нису желели пролазан сусрет. Желели су да буду са Њим. Зато питају: „Учитељу, где станујеш?“

То питање је дубоко духовно. Они у суштини говоре: Господе, хоћемо да будемо тамо где си Ти. А Христос им одговара: „Дођите и видите.“ Не каже: слушајте само, не каже: расправљајте, не каже: читајте о мени — него: дођите. Вера почиње доласком Христу, личним сусретом са Њим.

Исто питање Христос поставља и нама: Шта тражимо од Њега? Да ли тражимо само помоћ у невољи, утеху у тузи, решење проблема? Или тражимо Њега самога? Јер постоји велика разлика између тога да човек тражи дарове Божје и да тражи самога Бога.

Апостол Андреј, када је схватио да је Исус Месија, није то задржао за себе. Прво што чини јесте да доведе свога брата Симона. Христос га погледа и да му ново име — Петар, што значи стена. У Светом писму, када Бог даје ново име, то значи нови живот, нови позив, нови карактер. Тако и нас Господ позива да постанемо нови људи. Ми носимо име хришћани. Али питање је: да ли наш живот сведочи то име?

Сутрадан Господ сусреће Филипа и каже му: „Хајде за мном.“ Видимо нешто важно: неке људе Господ привлачи да Га траже, а неке Он сам проналази. Неки долазе кроз трагање, неки кроз позив. Путеви су различити, али позив је исти — следи ме. То следовање није краткотрајно. За апостоле је значило оставити све и поћи за Христом до краја, чак и до мученичке смрти. За нас то значи истрајност у вери до последњег дана живота.

Филип, као и Андреј, одмах доводи другога — Натанаила. Каже му: „Нашли смо онога о коме писаше Мојсије у Закону и Пророци — Исуса из Назарета.“ То показује да је Филип познавао Писмо и да је у Христу препознао испуњење обећања Божјих. Јер највеће знање није знати многе ствари — него знати ко је Христос.

Али Натанаило реагује сумњом: „Из Назарета може ли бити што добро?“ То је глас предрасуде. Он очекује великог Месију из славног града, а не из малог Назарета. Колико пута и ми имамо такве предрасуде — о људима, о Цркви, о Богу. Мислимо да Бог мора деловати онако како ми замишљамо. Али Филип не расправља. Он каже једноставно: „Дођи и види.“

То је најбољи одговор на сваку сумњу. Не расправа, него сусрет. Не теорија, него искуство.

Када Натанаило прилази, Христос каже: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.“ Господ гледа срце. Он не суди по спољашњости, по пореклу, по угледу, него по унутрашњем човеку. Прави верник није онај који само носи име, него онај чије је срце искрено пред Богом.

Изненађен, Натанаило пита: „Откуда ме познајеш?“ Христос одговара: „Пре него те позва Филип, видех те кад беше под смоквом.“ Под смоквом је Натанаило вероватно молио Бога, размишљао, тражио истину. Христос му открива: Видео сам твоју молитву. Чуо сам твоју чежњу. То значи да ниједна искрена молитва није непримећена. Бог види и онда када мислимо да смо сами.

Тада Натанаило исповеда: „Ти си Син Божји, Ти си цар Израиљев.“ Од сумње долази до вере, од предрасуде до исповедања. Један сусрет са Христом променио је његов живот.

Господ му потом обећава нешто још веће: „Видећете небо отворено и анђеле Божје како узлазе и силазе на Сина Човечијега.“ То је слика из сна праоца Јакова, лествица која спаја небо и земљу. Христос тиме открива да је Он та лествица — Он је мост између Бога и човека. Само кроз Њега небо се отвара и човек налази пут ка Оцу.

Зато је порука овог јеванђеља јасна и снажна: вера није само знање, ни обичај, ни традиција. Вера је сусрет са Христом, ход за Христом и живот у Христу.

Велики пост у који смо ушли управо је време тог доласка Христу. Време да се запитамо: шта тражимо? Да ли тражимо пролазне ствари или вечни живот? Да ли желимо само благослове или желимо Благословитеља?

Господ нас све позива истим речима које је упутио ученицима: „Дођи и види. Хајде за мном.“ Тај позив није упућен само апостолима — него сваком човеку. Он нас позива да Га следимо данас, сутра и до краја живота. Јер само онај ко истраје са Христом до краја, ући ће са Њим у вечност.

Нека нам Господ подари чисто срце попут Натанаиловог, ревност Андрејеву, послушност Филипову и постојаност Петрову, да бисмо и ми били истински ученици Његови — не само по имену, него по животу.

Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG