Пројекција је психолошки механизам одбране који је описао Зигмунд Фројд у оквиру психоаналитичке теорије. Она подразумева да особа сопствене неприхватљиве мисли, осећања или импулсе несвесно приписује другој особи.
Уместо да препозна: „Ја осећам љутњу, завист или несигурност“, особа доживљава да те особине поседује неко други. На тај начин се унутрашња напетост смањује, а слика о себи остаје очувана.
Пројекција се не дешава свесно нити намерно. Она представља начин на који психа покушава да се избори са емоцијама које су превише болне, неприхватљиве или у супротности са личним моралним вредностима.
Пример из свакодневног живота
Замислимо ситуацију у којој Сања ради у компанији већ неколико година. Када њена колегиница Ана добије унапређење које је она очекивала, код ње се јављају: разочарање, љубомора, осећај мање вредности и прикривена љутња. Међутим, Сања себе доживљава као особу која није љубоморна и која подржава успех других. Признање зависти угрозило би њену слику о себи. Зато несвесно почиње да тумачи ситуацију другачије: „Ана је арогантна.“ „Гледа ме као конкуренцију.“ „Сигурно ми завиди на искуству.“ У стварности, нема поузданих доказа да се Ана тако понаша. Сања сопствену љубомору и осећај угрожености приписује њој. Краткорочно осећа олакшање, али дугорочно може доћи до нарушавања односа и појачаних конфликата.
Пример из клиничке праксе
У психотерапијском раду пројекција је честа појава. На пример, пацијент долази на терапију због уверења да га колеге стално критикују и потцењују. Он тврди да га „не подносе“ и да „једва чекају да направи грешку“. Током терапијског процеса постепено се уочава: снажан страх од неуспеха, изражена самокритичност, осећај стида када направи и малу грешку. Пацијент је веома строг према себи, али ту унутрашњу критику не препознаје као сопствену. Уместо тога, доживљава је као став других људи. Његова унутрашња мисао: „Нисам довољно добар“ постаје спољашње уверење: „Они мисле да нисам довољно добар“. У тежим случајевима, нарочито код параноидних поремећаја личности или психотичних стања, пројекција може бити веома интензивна. Особа може бити уверена да је други угрожавају, прате или желе да јој нанесу штету, иако за то не постоје реални докази. Тада је способност реалног сагледавања значајно нарушена.
Када пројекција постаје штетна?
Иако је пројекција природан део психичког функционисања, она постаје проблем када:
Постане доминантан образац понашања – особа стално види узрок проблема у другима.
Нарушава међуљудске односе – честе сумње, оптужбе и неповерење доводе до конфликата.
Спречава лични развој – изостаје преузимање одговорности за сопствене емоције.
Искривљује перцепцију стварности – у тежим облицима може довести до суманутих уверења.
Православна психотерапија
Она не користи увек термин „пројекција“ у психоаналитичком смислу како га је дефинисао Зигмунд Фројд, али препознаје сличан духовно-психолошки феномен. Уместо да говори о одбрамбеном механизму ега, она нагласак ставља на стање срца и деловање страсти (гордости, зависти, гнева). Када човек није свестан сопствених унутрашњих слабости, он их лако препознаје и осуђује код других. Тако особа која носи завист може бити уверена да јој други завиде, а онај ко је склон осуђивању видеће неправду и злу намеру свуда око себе.
Из православне перспективе, ова појава постаје духовно штетна када учвршћује гордост, нарушава односе и спречава човека да се суочи са собом. Док психоанализа пројекцију види као несвесну заштиту од унутрашњег конфликта, православни приступ је посматра као недостатак самопознања и смирења. Зато је циљ духовног рада не само психолошко разумевање сопствених осећања, већ унутрашње преображавање кроз покајање, молитву и преузимање личне одговорности.
На послетку закључујемо да је пројекција важан одбрамбени механизам који омогућава особи да се заштити од болних унутрашњих осећања. Међутим, ако постане трајан начин тумачења света, може довести до нарушених односа, појачане анксиозности и психолошких потешкоћа.
Развијање способности да препознамо и прихватимо сопствене емоције представља кључни корак ка емоционалној зрелости и стабилнијим односима са окружењем.
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 