„Не кради“ (Изл. 20:15) Сврха ове заповести је: пошто је неправда гадост Богу, треба да дамо свакоме оно што му припада (Рим. 13:7). Да резимирамо: Забрањено нам је да дахћемо над туђом имовином, па нам је заповеђено да се верно трудимо да сваком човеку помогнемо да сачува своје имање… Сада има много врста крађе. Неке укључују насиље, када се нечија роба украде насилним и необузданим … Continue reading НЕ КРАДИ!

„Последње ствари“ се нешто другачије приказују у књизи Откривења, последњој књизи Новог завета. Св. Јован пише другачије јер је другачије примио истину. Он не пише само књигу засновану на одређеним изворима. Он пише оно што је видео у визијама или добио кроз посебно надахнуће. „Бих у Духу на дан Господњи и чух иза себе глас јак кад га видех падох пред ноге Његове, погледах, и … Continue reading Последње Ствари из Откровења

Ако је Бог праведно биће пуно љубави, зашто има толико зла на свету, патњи и жалости? Како је настала толика мржња? Како су Божија створења постала толико пуна мржње, зла и пожуде? Да бисмо то схватили и да би нам постало јасно зашто се један народ диже против другога, зашто су све новине пуне извештаја о окрутним делима бруталности и мржње, морамо се вратити на … Continue reading Истина о греху и човековом стању

Иако је Јеванђеље по Марку најстарије и синоптичка Јеванђеља личе на историографију, четврто, Јованово Јеванђеље је особено. Почетак Јовановог Јеванђеља је потпуно другачији јер већ претпоставља да су слушани и читани подаци из прва три те већ подразумева неко предзнање и зато нема потребе за историографским почетним подацима. Најдубљу истину о личности Спаситеља износи овај пролог. Истину о преегзистентној, надисторијској личности Спаситеља, а затим врло  … Continue reading Егзегеза Јовановог Јеванђеља

Ослањање на Свето Писмо Старог Завета, чини основу Матејеве Христологије. Може се рећи да темељ представљају цитати испуњења који обично почињу формулом ,,Све се то догодило да се испуни шта је Господ рекаo: ,,Све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори…” (Мт 1,22) “…да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори…” (Мт 2, 15) итд. … Continue reading Старозаветни темељ Христологије код Апостола Матеја

У Грчкој мисли појам логос има интелектуални, разумни смисао, док у јеврејској мисли која је сликовитија и практичнија, овај доживљај појма ,,логос,, је другачији. Основ је мисао, односно духовни садржај који лежи у позадини те речи. Ту постоји сличност са грцима. Појам ,,речи,, у јеврејској мисли био је веома динамичан и делотворан. У Постању читамо ,,Тада рече Бог ‘нека буде светлост’ ” (Пост, 1.3). Реч … Continue reading О значењу термина “Логос”

Александрија је била место где су се спојиле јеврејска теологија и грчка философија. Прву хришћанску школу ,,Дидаскалион,, основао је св. Пантен око 180 године. Половином трећег века та школа је била прави хришћански универзитет у коме је доминирао спој Платоновог идеализма и јеврејске алегорије. Алегоријски систем тумачења се развија до крајњих граница, нарочито у првом периоду Александријске школе. Један од њених највећих представника је свети … Continue reading Александријска школа тумачења Светог Писма

Проблем васкрсења тела био је и остао угаони камен хришћанске вере и наде, али и тачка различитих доктринарних ставова који су обележили целокупну историју хришћанства. У раду смо покушали да из више углова осветлимо феномен тела из перспективе учења о васкрсењу мртвих, пружајући неке од савремених теолошких одговора. Такође, осврнули смо се и на хришћанску иконографију Истока и Запада, односно на естетику Христовог васкрслог тела … Continue reading Васкрсење мртвих у јеврејској традицији