У Старом завету жене се помињу у два позната наратива који се баве стварањем човека. У овим причама (упркос различитим оријентацијама које свака има) изражене су највеће истине. Свети писци, просветљени Духом Божијим, немају намеру да нам кроз ове јединствене текстове дају било какво онтолошко тумачење жене, нити да разоткрију било какву теологију у вези са њеним стварањем и њеном личношћу. У сваком случају, и … Continue reading Жена у Светом Писму

„Последње ствари“ се нешто другачије приказују у књизи Откривења, последњој књизи Новог завета. Св. Јован пише другачије јер је другачије примио истину. Он не пише само књигу засновану на одређеним изворима. Он пише оно што је видео у визијама или добио кроз посебно надахнуће. „Бих у Духу на дан Господњи и чух иза себе глас јак кад га видех падох пред ноге Његове, погледах, и … Continue reading Последње Ствари из Откровења

Голијат, „џин“ којег је Давид победио у Старом завету, описује се као ратник застрашујуће, нестварне висине – а истраживања и студије су с времена на време износиле теорије о његовој природи и пореклу. Међутим, према новим истраживањима, ствари могу бити још другачије него што би се могло очекивати, јер висина представљена у древним текстовима може заправо бити метафора иза које се не крију димензије гигантског … Continue reading Библијски Голијат можда ипак није био баш ‘џин’

Током своје службе поучавања, Исус је користио разне методе које су његова учења учиниле и упечатљивим и незаборавним, разумљивим и провокативним. Ове методе су укључивале многе добро познате методе његовог времена, као и квалитете са којима смо још увек упознати — поезија, пословице, хипербола, параболе, поређења, загонетке и парадокси. Међутим, оно што је његова учења издвајало од других била је порука коју су она садржавала. … Continue reading Како је Христос поучавао?

У недељу Духова празнује се јављање Светога Духа Христовим ученицима, педесет дана после Његовог Васкрсења и десет дана по Вазнесењу (Дела 2,1-41). У знак сећања на овај догађај, хришћани сваке године са посебним сјајем прослављају празник Педесетнице, и то зато што је богословски овај дан рођендан Цркве, као што су тада биле откривене, кроз Духа Светога, „ствари о Царству Божијем“ Исусовим ученицима (Дела 1,3). На … Continue reading Недеља Педесетнице

Многи трезвоумни оци су свесни снаге и  реалности несвесног. Вековима пре психолога, нагласили су значај несвесног то јест постојање оног мрачног и невидљивог душевног света који као да постоји испод површине свесне душе, често њоме управљајући на пресудан начин. Умни рат се не води само на пољу свеснога. Ученик Јована Златоустог, Нил, одлично описује, као савремени психолози, процес феномена потискивања и зна са снагу несвесног … Continue reading Снага несвесног и помисли

Данас се много прича о правди. Али постоји огромна разлика између људске и божанске правде. Авва Исак Сирин каже: „Не зови Бога праведним“ јер је Бог по правди људској неправедан, у смислу да људи мисле да лош човек треба да буде кажњен према неправди коју је учинио. Али мере правде Божије су различите, човек може само да затражи опроштај и Бог ће му опростити, ако … Continue reading Божанска и људска правда

Страх. Нешто што смо сви искусили. Непријатан осећај, тешка унутрашња ситуација, која нам стеже душу, мучи је и загорчава нам живот. Страх увек произилази из осећаја опасности, рачунамо да можемо бити неуспешни у настојању које сматрамо важним за добар ток нашег живота, а страх доминира нама. Видимо да наши ближњи, пријатељи, они које смо сматрали ослонцем у животу, не стоје са правом љубављу и искреним … Continue reading Вера и страх

Иако је Јеванђеље по Марку најстарије и синоптичка Јеванђеља личе на историографију, четврто, Јованово Јеванђеље је особено. Почетак Јовановог Јеванђеља је потпуно другачији јер већ претпоставља да су слушани и читани подаци из прва три те већ подразумева неко предзнање и зато нема потребе за историографским почетним подацима. Најдубљу истину о личности Спаситеља износи овај пролог. Истину о преегзистентној, надисторијској личности Спаситеља, а затим врло  … Continue reading Егзегеза Јовановог Јеванђеља

Ослањање на Свето Писмо Старог Завета, чини основу Матејеве Христологије. Може се рећи да темељ представљају цитати испуњења који обично почињу формулом ,,Све се то догодило да се испуни шта је Господ рекаo: ,,Све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори…” (Мт 1,22) “…да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори…” (Мт 2, 15) итд. … Continue reading Старозаветни темељ Христологије код Апостола Матеја