У недељу Духова празнује се јављање Светога Духа Христовим ученицима, педесет дана после Његовог Васкрсења и десет дана по Вазнесењу (Дела 2,1-41). У знак сећања на овај догађај, хришћани сваке године са посебним сјајем прослављају празник Педесетнице, и то зато што је богословски овај дан рођендан Цркве, као што су тада биле откривене, кроз Духа Светога, „ствари о Царству Божијем“ Исусовим ученицима (Дела 1,3). На … Continue reading Недеља Педесетнице

Многи трезвоумни оци су свесни снаге и  реалности несвесног. Вековима пре психолога, нагласили су значај несвесног то јест постојање оног мрачног и невидљивог душевног света који као да постоји испод површине свесне душе, често њоме управљајући на пресудан начин. Умни рат се не води само на пољу свеснога. Ученик Јована Златоустог, Нил, одлично описује, као савремени психолози, процес феномена потискивања и зна са снагу несвесног … Continue reading Снага несвесног и помисли

Данас се много прича о правди. Али постоји огромна разлика између људске и божанске правде. Авва Исак Сирин каже: „Не зови Бога праведним“ јер је Бог по правди људској неправедан, у смислу да људи мисле да лош човек треба да буде кажњен према неправди коју је учинио. Али мере правде Божије су различите, човек може само да затражи опроштај и Бог ће му опростити, ако … Continue reading Божанска и људска правда

Страх. Нешто што смо сви искусили. Непријатан осећај, тешка унутрашња ситуација, која нам стеже душу, мучи је и загорчава нам живот. Страх увек произилази из осећаја опасности, рачунамо да можемо бити неуспешни у настојању које сматрамо важним за добар ток нашег живота, а страх доминира нама. Видимо да наши ближњи, пријатељи, они које смо сматрали ослонцем у животу, не стоје са правом љубављу и искреним … Continue reading Вера и страх

Иако је Јеванђеље по Марку најстарије и синоптичка Јеванђеља личе на историографију, четврто, Јованово Јеванђеље је особено. Почетак Јовановог Јеванђеља је потпуно другачији јер већ претпоставља да су слушани и читани подаци из прва три те већ подразумева неко предзнање и зато нема потребе за историографским почетним подацима. Најдубљу истину о личности Спаситеља износи овај пролог. Истину о преегзистентној, надисторијској личности Спаситеља, а затим врло  … Continue reading Егзегеза Јовановог Јеванђеља

Ослањање на Свето Писмо Старог Завета, чини основу Матејеве Христологије. Може се рећи да темељ представљају цитати испуњења који обично почињу формулом ,,Све се то догодило да се испуни шта је Господ рекаo: ,,Све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори…” (Мт 1,22) “…да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори…” (Мт 2, 15) итд. … Continue reading Старозаветни темељ Христологије код Апостола Матеја

У Грчкој мисли појам логос има интелектуални, разумни смисао, док у јеврејској мисли која је сликовитија и практичнија, овај доживљај појма ,,логос,, је другачији. Основ је мисао, односно духовни садржај који лежи у позадини те речи. Ту постоји сличност са грцима. Појам ,,речи,, у јеврејској мисли био је веома динамичан и делотворан. У Постању читамо ,,Тада рече Бог ‘нека буде светлост’ ” (Пост, 1.3). Реч … Continue reading О значењу термина “Логос”

Два човека уђоше у храм да се моле Богу. Један је био фарисеј, а други цариник. Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне … Continue reading Евхарстија а не морал као извор светости

Александрија је била место где су се спојиле јеврејска теологија и грчка философија. Прву хришћанску школу ,,Дидаскалион,, основао је св. Пантен око 180 године. Половином трећег века та школа је била прави хришћански универзитет у коме је доминирао спој Платоновог идеализма и јеврејске алегорије. Алегоријски систем тумачења се развија до крајњих граница, нарочито у првом периоду Александријске школе. Један од њених највећих представника је свети … Continue reading Александријска школа тумачења Светог Писма

Шта је то грех? Грчка реч ,,амартиа,, буквално преведено значи-промашај циља, грех у суштини и јесте то мада се углавном он схвата у контексту приче у некој јуридичкој равни. Бог је дао нека правила, неки закон и ми смо сад дужни да се по томе понашамо, ако се не понашамо u складу са тим неким нормативима, онда грешимо. Грех у библијском, хришћанском предању међутим јесте … Continue reading Утицај првог греха на људски род