Страх. Нешто што смо сви искусили. Непријатан осећај, тешка унутрашња ситуација, која нам стеже душу, мучи је и загорчава нам живот. Страх увек произилази из осећаја опасности, рачунамо да можемо бити неуспешни у настојању које сматрамо важним за добар ток нашег живота, а страх доминира нама. Видимо да наши ближњи, пријатељи, они које смо сматрали ослонцем у животу, не стоје са правом љубављу и искреним … Continue reading Вера и страх

Иако је Јеванђеље по Марку најстарије и синоптичка Јеванђеља личе на историографију, четврто, Јованово Јеванђеље је особено. Почетак Јовановог Јеванђеља је потпуно другачији јер већ претпоставља да су слушани и читани подаци из прва три те већ подразумева неко предзнање и зато нема потребе за историографским почетним подацима. Најдубљу истину о личности Спаситеља износи овај пролог. Истину о преегзистентној, надисторијској личности Спаситеља, а затим врло  … Continue reading Егзегеза Јовановог Јеванђеља

Ослањање на Свето Писмо Старог Завета, чини основу Матејеве Христологије. Може се рећи да темељ представљају цитати испуњења који обично почињу формулом ,,Све се то догодило да се испуни шта је Господ рекаo: ,,Све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори…” (Мт 1,22) “…да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори…” (Мт 2, 15) итд. … Continue reading Старозаветни темељ Христологије код Апостола Матеја

У Грчкој мисли појам логос има интелектуални, разумни смисао, док у јеврејској мисли која је сликовитија и практичнија, овај доживљај појма ,,логос,, је другачији. Основ је мисао, односно духовни садржај који лежи у позадини те речи. Ту постоји сличност са грцима. Појам ,,речи,, у јеврејској мисли био је веома динамичан и делотворан. У Постању читамо ,,Тада рече Бог ‘нека буде светлост’ ” (Пост, 1.3). Реч … Continue reading О значењу термина “Логос”

Два човека уђоше у храм да се моле Богу. Један је био фарисеј, а други цариник. Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне … Continue reading Евхарстија а не морал као извор светости

Александрија је била место где су се спојиле јеврејска теологија и грчка философија. Прву хришћанску школу ,,Дидаскалион,, основао је св. Пантен око 180 године. Половином трећег века та школа је била прави хришћански универзитет у коме је доминирао спој Платоновог идеализма и јеврејске алегорије. Алегоријски систем тумачења се развија до крајњих граница, нарочито у првом периоду Александријске школе. Један од њених највећих представника је свети … Continue reading Александријска школа тумачења Светог Писма

Шта је то грех? Грчка реч ,,амартиа,, буквално преведено значи-промашај циља, грех у суштини и јесте то мада се углавном он схвата у контексту приче у некој јуридичкој равни. Бог је дао нека правила, неки закон и ми смо сад дужни да се по томе понашамо, ако се не понашамо u складу са тим неким нормативима, онда грешимо. Грех у библијском, хришћанском предању међутим јесте … Continue reading Утицај првог греха на људски род

У јеванђелском одломку о Цветној недељи описано је како ће се свету судити приликом Другог доласка Господа Исуса Христа. На крају пресуде грешници су „послани у вечни пакао, а праведници у вечни живот“. Али шта је вечни пакао? Реч пакао је изведена од глагола ,,κολάζω,, што значи казнити, мучити. Стога пакао значи казна, мучење. Пакао се односи искључиво на бића која заслужују да буду кажњена, … Continue reading Шта је вечни пакао?

У Христу се остварује човечанска природа-она се пресаздава, обнавља и новом твори. Испуњава се човечанско назначење, заокружује се првобитни и превечни савет Божији о саздању човека. У том смислу, Христос јесте ,,последњи Адам,, Хришћанство је пре свега Евангелије спасења, вера у Спаситеља, Искупитеља и у остварено искупљење. Спасење јесте избављење, спасење од греха, немоћи и смрти. Спасење јесте опроштај, оправдање, измирење… Спасење јесте жртва-жртва смртна … Continue reading У Христу постајемо нова твар

Психологија има доста тога да каже о узроцима депресивности са генетско-биолошког становишта. На основу самопосматрања, знамо да физичка димензија човека утиче на његову духовну димензију, а духовна на физичку. Депресија може дејствовати, независно, у обе димензије људског постојања. Према томе, излечење душе не мора нужно да излечи депресију коју проузрокује тело и обрнуто. Врло је важно имати на уму да депресија која је изазвана телесном … Continue reading Депресија као телесно и духовно стање