Одговара архимандрит Нектарије Мулатсиотис

Пушач, ма колико цигарета да пуши дневно, завистан је од њих. Једна тако мала цигарета господари његовим животом. Ако покуша да престане, или ако дуго није запалио, он се тресе, улази у апстиненцијалну кризу, као наркомани. Зависност од цигарета је страст. Цигарета чини да се осећа неко добро док је конзумира, а сам тај неко није у стању да се ослободи те страсти. Чувени грчки ослободилац Колокотронис из 19. века који је пушио, рекао је: ,,Како ћу да ослобађам своју земљу, а сам не могу да се ослободим од ове мале цигарете?,, Никада више након тога није пушио.

Како ћемо браћо, ми који не можемо да се ослободимо од сопствених страсти које управљају нама, попут пушења, успети сутра да ,,управљамо,, сопственом породицом? Прво требамо да сами себе исправимо, како бисмо били добар узор својим најближима, а признаћемо, цигарета није добар пример. Постоји много људи који су успели да се ослободе од неке страсти, ми нисмо створени да будемо робови страсти, већ слободни. Толико крви је проливено за нас, не да бисмо били робови греха и страсти. Да ли ћемо живети опет у ропству и то сопственом вољом? Да ли ћемо дозволити да будемо овладани грехом?

Рецимо НЕ страстима, јер треба да живимо слободни, а слободан је онај ко живи далеко од страсти (грч. патос=страдање). Цигара је дакле, једна велика рана за човека јер му је одузела део његове слободе. Свака зависност је наша грешка. Ако сам завистан од нечега, требам да се трудим да се осамосталим, то јест постанем независтан, да живим слободан. Једина ,,зависност,, коју требам имати јесте од мог Господа, који је извор живота.

Када ђавоимани вриште, знате шта понекад вичу? Да је цигара њихов тамјан, њихова кадионица. Као што ми кадимо наш дом и наше цркве, тако и они (ђавоимани) пуше. Зашто? Јер то даје демону снагу. Зашто? Јер се напаја грехом, а пушење јесте грех. Зашто? Као што и медицина каже-цигара штети здрављу нашег тела. Пуне су болнице пушача. Цигара штети телу, а тело је храм Божији, храм Духа Светога. Да ли имамо право да уништавамо храм Духа Светога? Као што немамо право да изађемо из куће и узмемо булдожер и срушимо неку цркву/храм, јер би то био велики грех, тако је грех и да уништавамо и наносимо штету сопственом телу који је храм Божији. Зато је пушење грех, као и дрога, алкохолизам и све оно што уништава наш храм (тело).

Грех је и из једног другог разлога, браћо. Једна кутија цигара, а просечан пушач толико пуши сигурно, кошта око 5 еура (у Грчкој). Годишње дакле, пушач потроши минимум 1800′-2000 еура, под условом да пуши једну паклу, а многи пуше и по две, што значи да троши и по 4000 еура. Тај новац се не даје за породицу, за неко добро и за нешто корисно. Тај новац као да се баца у ватру. Многима породице трпе због њиховог страственог пушења. Пушач никада неће дати тај новац за милостињу, већ ће га злоупотребити на уштрб сопственог здравља и здравља околине, јер пушење не штети само њему. Видимо људе који једу из контејнера, губе домове, сиротињу, али пушач ништа не види, само цигарету. Њега само интересује да угоди себи, својој страсти, потпуно је острашћен. Пушење је дакле, велики грех, чак и да је неки светитељ можда пушио, то не значи да није грех. Поготово данас, када знамо колико деце гладује у свету, немају ни комад хлеба, а ми трошимо новац на нешто што нас убија. Размислимо о томе…

Извор: https://www.youtube.com/@GeronNektarios

Са грчког превела теолог, Анђела Стевановић