А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: „Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.“ А разумевши Исус рече им: „Што ометате жену? Она учини добро дело на Мени, јер сиромахе имате свагда са собом, а Мене немате свагда. А она, изливши мирис овај на тело моје, учини то за мој погреб. Заиста вам кажем: Где год се успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.” Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима и рече: „Шта ћете ми дати, и ја ћу вам Га издати?” А они му положише тридесет сребрника. И од тада тражаше згодно време да га изда. Јеванђеље од Матеја зачало 108 (26,6-16)

Јудина издаја: Колико нам вреди Христос?

Данашње јеванђеље спомиње два догађаја: помазање Христово од стране жене којој се не наводи име и Јудину издају. Догађај помазања Христове главе од стране неименоване жене веома је сличан ономе који се догодио у Лазаревом дому, када је Марија, сестра Лазарева, помазала Христу ноге скупоценим мирисом. И у једном и у другом случају види се љубав која се даје Христу, љубав која се не штеди. Док је жена у кући Симона губавога изливала на Христову главу скупоцени мирис, Јуда је продао Христа за 30 сребрника. Док је жена показала љубав према Христу, не штедећи да Му дарује вредност коју је имала, Јуда гледа како да на Њему заради.

Пре него што ће Га издати, Јуда се распитивао код првосвештеника за колико може да „уновчи“ Христа. Понудили су му 30 сребрника. Према неким прорачунима, данас би то вредело неколико стотина евра (по некима, до 3.000 евра). У сваком случају, износ који је Јуда добио издајом Христа био је незнатан. Након што је пристао на понуђену своту, тражио је одговарајућу прилику да Га изда.

Јуда је био спреман да изда Христа за 30 сребрника. Христос му је толико вредео. Сетимо се како је тај исти Јуда негодовао када је Марија, сестра Лазарева, помазала Христу ноге скупоценим мирисом. Тај мирис је вредео више од годишње плате. Христос јој је значио више од свега. Марија му је дала оно највредније што је имала.

Колико нама вреди Христос? Да ли смо спремни да Му дамо све или да Га жртвујемо за нека наша безвредна задовољства?

Кажемо да нам је Христос вредан, али жртвоваћемо молитвено време за дужи сан. Кажемо да нам је Христос драгоцен, али ћемо неупоредиво више времена проводити на друштвеним мрежама него у молитви. Тврдимо да смо хришћани, али више волимо да бирамо пролазно него небеско. Много више улажемо у материјалну безбедност него у вечност. Кажемо да волимо Христа, али ћемо наћи много изговора да не долазимо редовно на Литургију. Јесмо ли се икада запитали да ли оваквим својим поступцима продајемо Христа за ништавност?

Ако се Христос не уклапа у наша очекивања, у наш поглед на свет, наше планове, наше време, наше жеље, нашу вољу, да ли смо спремни да Га издамо? Ако нам је све друго вредније и важније и ако се одлучујемо жртвовати Христа, односно заједништво са Христом за пролазна уживања, тиме показујемо да Христос нема велику вредност у нашем животу.

За разлику од Јуде, остали апостоли, осим Јована, мученички су пострадали за Христа. За њих је Христос био све и за Њега су били спремни да дају највећу цену – сопствени живот. А то је Христос учинио за сваког од њих и за свакога од нас. Он је Себе дао за живот света.

Данас су пред нама многи избори, нуди нам се много чега у замену за Христа. Свако од нас треба да одговори самом себи: да ли постоји нешто у нашем животу што нам је толико вредно да ћемо издати Христа.

Јуда није уживао у новцу којег је добио на нечастан начин. Његова издаја одвела га је у смрт, о чему говори св. Јован Златоуст: „Од свега овога запамтите сад ово, среброљупци, и размислите шта је било са издајником, како се лишио и имања и сагрешио, како се ни среброљубљем није насладио, и како је душу изгубио? Таква је тиранија среброљубља! Ни сребро није искористио, ни овај живот, ни будући живот, већ је у трену остао без свега, и, добивши лоше мишљење од њих самих, обесио се” (Беседа на Велики петак). Сваки пут када помислимо да је прави живот изван Христа, заправо смо изабрали смрт, како каже шремудри Соломон: „Неки пут се чини човеку прав, а крај му је пут к смрти” (Приче Сол. 14,12).

Ближи нам се Велики петак. Својом смрћу на крсту Христос је показао своју љубав према нама, а тиме и колико смо Му вредни. Непроцењива љубав Христова заслужује све наше најбоље, највредније. А када му све дамо, тада ће наш живот бити испуњен правим вредностима, а не сујетама које нам не могу понудити ништа осим пролазног. Христос нам даје не само вечност, већ и сврсисходан и вредан овоземаљски живот. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG