Проповед на Велики четвртак.

И док јеђаху рече им: „Заиста вам кажем: један од вас издаће Ме.” И ожалостивши се веома, поче сваки од њих говорити: „Да нисам ја, Господе?” А Он одговарајући рече: „Који умочи са Мном руку у зделу. тај ће Ме издати. Син Човечји, дакле, иде као што је писано за Њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечјег; боље би му било да се није родио тај човек.” А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: „Да нисам ја, Учитељу?” Рече му: „Ти каза!”

И кад јеђаху, узе Исус хлеб и. благословивши. преломи га, и даваше ученицима, и рече: „Узмите, једите; ово је Тело моје”. И узе чашу и, заблагодаривши, даде им говорећи: „Пијте из ње сви; јер ово је Крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова. Кажем вам, пак, да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мог.” И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску.

Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о Мене ову ноћ; јер у Писму стоји: ‘Ударићу пастира, и овце стада разбећи ће се’. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.“ А Петар одговоривши рече Му: „Ако се и сви саблазне о Тебе, ја се нећу никад саблазнити”. Рече му Исус: „Заиста ти кажем: ‘Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш Ме се одрећи’.” Рече му Петар: „Нећу Те се одрећи макар морао и умрети с Тобом!” Тако рекоше и сви ученици.

Тада Исус дође са њима у место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: „Седите ту док Ја одем тамо да се помолим Богу”. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати. Тада им рече Исус: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите са Мном”. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека Ме мимоиђе чаша ова; али, опет, не како Ја хоћу, него како Ти!”

 Јеванђеље од Матеја, зачало 108 од пола (26,21-39)

Ко напушта евхаристију могао би бити на Јудиној страни

На Цветну недељу слушали смо јеванђеље како је Христос вечерао са Лазаром и његовим сестрама Мартом и Маријом, а сада Га поново срећемо на гозби, овога пута с његовим ученицима. Реч је о Последњој или Тајној вечери, заправо пасхалној гозби на којој је Христос установио евхаристију.

На Велику среду слушали смо јеванђеље о Јудиној одлуци да Христа изда за 30 сребрника. Толику му је вредео Христос. На овој гозби, пак, донеће коначну одлуку да напусти Христа и да Га преда наоружаним војницима у пратњи слуге првосвештеника.

Христос је често учествовао на гозбама. Прво чудо учинио је на свадбеној гозби, у Кани Галилејској, када је воду претворио у вино. Учествовао је на фарисејским гозбама и на гозбама с цариницима. Једна од оптужби против Христа била је да једе и пије са грешницима. Христос радо обедује са својим пријатељима и своју овоземаљску службу завршава гозбом. После свог Васкрсења Господ ће ломити хлеб – односно, опет обедовати са својим ученицима.

Види и ово: Колико нам вреди Христос?

Зашто је Христос учествовао на гозбама? Свакако не зато што је био „прождрљивац и пијаница”, како су га оптуживали, већ зато што је гозба конкретан чин заједништва. Он оснива и изграђује Цркву као заједницу. Христу је стало до заједништва са својим народом и њиховог међусобног заједништва. Зато је Евхаристија света тајна или, по светим Оцима, тајна над тајнама. Евхаристија (грч. – благодарење, захвалност) јесте заједничка служба захвалности Богу. Проповеди можемо пратити путем интернета, али на тај начин не можемо се причестити, односно учествовати у евхаристијској заједници.

У евхаристијској гозби Христос даје Себе као храну за живот вечни. Ко одбацује причешће Телом и Крвљу Христовом, одбацује и заједницу са Христом. И сâма реч причешће (причастије) долази из старословенског или црквенословенског језика и значи заједница. Ко нема заједницу са Христом, односно ко не једе Тело његово и не пије Крв његову, нема живот вечни. О томе сâм Господ говори: „Ја сам хлеб живи који сиђе са неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је моје, које ћу дати за живот света… Заиста, заиста вам кажем: Ако не једете Тела Сина Човечјега и не пијете Крви његове, немате живота у себи. Који једе моје Тело и пије моју Крв, у Мени пребива и Ја у њему. Као што Ме посла живи Отац, и Ја живим Оца ради; и који једе Мене, он ће живети Мене ради… који једе хлеб овај, живеће вавек (Јн 6,51.53.56-58).

У овом контексту занимљиво је размотрити Јудину издају. Јованово јеванђеље (3, 21) казује нам да се Христос на овој гозби „узбуди духом“. То што ће га ускоро издати онај који с Њим обедује, за Христа је болно осећање. Он не тугује за Собом, већ за оним који ће Га напустити.

Никада нећемо у потпуности разумети зашто је Јуда издао Христа. Међутим, оно што је много важније разумети у овом контексту јесте зашто је Јуда ишао за Христом, односно које су биле његове крајње намере и очекивања. Наравно, ни остали ученици у почетку нису у потпуности разумели Христово дело, природу његовог Царства, али су њихове намере ипак биле часније од Јудиних. Јуда није марио за заједништво. Код њега је била „кеса са новцем“, мада је крао из ње. Дакле, био је себичан и није био осетљив за потребе других. Његов коментар у случају Марије, која је помазале ноге Христове скупоценим мирисом, како би се тај новац боље уложио за сиромашне, био је лицемеран. Мислио је само на своју корист од његовог идења за Христом. Када је видео да ствари неће ићи онако како је замишљао, био је спреман да напусти заједницу са Христом.

Након што је Христос пророчки наговестио ко ће бити његов издајник и показао на њега дајући му залогај, Јуда напушта Вечеру, напушта заједништво.

Залогај који је требало да означи везу са Христом и другима, био је кобан за Јуду. У њега је ушао Сатана, што не значи да је Сатана ушао у њега са залогајем, већ да је презрео Христа и донео коначну одлуку да Га изда.

Јуда излази одмах после залогаја (Јован 11,30). Напустио је Христово друштво и окреће се против Њега. То се дешава са онима који су били у заједници Цркве само ради сопствене користи, а заправо никада нису били Христови следбеници.

У Страдалној седмици, када се сећамо установљења Евхаристије и Христове искупитељске жртве, не заборавимо да смо само у литургијској заједници, односно евхаристијској заједници, у заједници Цркве. Ако нам није стало до евхаристијске заједнице, ако не учествујемо у литургијској заједници, ако се не  сједињујемо са Христом у евхаристији, размислимо о томе да ли нисмо на Јудиној страни. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG