И изашавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева и повика му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!”, А он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.” А он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.” А она приступивши поклони му се говорећи: „Господе, помози ми!” А он одговарајући рече: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима.” А она рече: „Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.” Тада одговори Исус и рече јој: „О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш!” И оздрави кћи њена од онога часа.

Јеванђеље по Матеју, зачало 62. (15,21-28)

Дужи облик ове беседе види овде: Седамнаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о вери жене Хананејке

Беседа на 17. недељу по Духовима: О вери жене Хананејке

У данашњем јеванђељу сусрећемо Христа на необичан начин: Он као да игнорише једну мајку која моли за кћер, па чак изговара речи које звуче увредљиво – упоређујући је са псом. То нам изгледа чудно, јер знамо да је Христос милостиви Спаситељ свих људи. Зато се питамо: шта је дубљи смисао овог догађаја?

Христос одлази у крајеве Тира и Сидона, изван Израела. Тамо му долази жена Хананејка – незнабошкиња, можда самохрана мајка, у великој невољи јер је њена ћерка била тешко мучена злим духом. Она трчи пред Христа и моли: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов!“ Иако многи Јевреји нису у Њему препознали Месију, ова жена Га ословљава као Господа и као Сина Давидовог – исповедајући веру у Њега као Богочовека.

Али Христос ћути. И то ћутање је најтежи одговор. Колико пута и ми имамо утисак да Бог ћути на наше молитве? Али то “ћутање” нас учи истрајности, смирењу и дубљем поверењу у Њега.

Када Христос коначно проговора, каже: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“ Као да ограничава своју мисију. А ипак, Он овим речима постепено припрема ученике да схвате да је благодат Божја за све народе, да ће Црква постати заједница Новог Израиља у коме нема подела.

Жена не одустаје: „Господе, помози ми!“ Христос одговара још оштрије: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима.“ То су биле речи којима су Јевреји називали незнабошце. Али она не посустаје, него смирено и мудро одговара: „Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.“ У тим речима открива се њена велика вера – вера која прихвата и мрвице благодати, знајући да и у њима има довољно живота и исцељења.

И тада Христос открива праву поуку: „О жено, велика је вера твоја! Нека ти буде како хоћеш.“ И њена кћер бива исцељена истога часа.

Овај догађај нас учи да је истинска вера истрајна, да се не предаје пред искушењима и ћутањем Божјим. Веровати у Бога није исто што и веровати Богу. Праву веру карактерише поверење, смирење и истрајност. Та вера не тражи услове, већ се ослања на Његову доброту и милост.

Свети Јован Златоусти каже: „Где је вера, тамо је и сила; а где је невера, тамо је и немоћ.“ Зато нека нас пример ове храбре и смирене мајке охрабри да никада не престанемо да вапијемо Господу, чак и када нам се чини да ћути или одбија. Он ће свагда у правом часу одговорити и показати да је Бог љубави и милости. Амин.

утор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG