А догоди се када се народ слеже к Њему да слуша реч Божју, и Он стајаше крај Генисаретског језера,
и виде две лађе где стоје украј језера, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже. И уђе у једну лађу, која беше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале,; и седе, и учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов“. И одговарајући. Симон рече Му: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо; али. на Твоју реч, бацићу мрежу“ И учинивши то, уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цепати. И дадоше знак друштву, које беше на другој лађи, да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: „Изиђи од мене, Господе, јер сам човек грешан“. Јер, запрепашћење обузе њега и све који беху с њим због лова рибе што ухватише, а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити“. И извукавши обе лађе на земљу, оставише све и отидоше за Њим.

Јеванђеље по Луки, зачало 17. (5,1-11)

Беседа на 18. недељу по Духовима: О чудесном риболову

Дужи облик ове беседе види овде: Осамнаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о чудесном риболову

На обали Генисаретског језера Христос се сусреће са народом који жели да чује реч Божју. Две лађе стоје празне, јер су рибари после неуспешног риболова испирали мреже. Христос улази у Симонову лађу и из ње проповеда. Та лађа постаје проповедаоница, а Симон – човек кога Господ позива у сарадњу. Христос жели да уђе и у наше „лађе“, у наше животе, да из њих говори свету. Наш живот треба да буде жива проповед Његове речи.

Народ је жедан Божје речи. И данас многи траже Бога ради чуда, исцељења, успеха – али мало је оних који траже Његову реч. Пророк Амос каже да ће доћи време глади, „не глади хлеба, ни жеђи воде, него слушања речи Господњих“ (Амос 8,11). Човек је данас духовно гладан, а само Христос може нахранити ту глад.

Зашто тражимо Бога? Да испуни наше жеље, или зато што желимо заједницу с Њим? Послушност је доказ вере. Христос каже Симону: „Хајде на дубину и баците мреже“. Симон одговара: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо, али на Твоју реч бацићу мрежу“. Ту се показује вера упркос искуству. Иако је исцрпљен и разочаран, Симон слуша Господа – и бива награђен чудом. Мреже се пуне до цепања, лађе тону од тежине улова.

Тако и ми често мислимо да је узалуд молити се, постити, веровати. Али када ипак послушамо Христа, чудо се догађа. Господ жели да нам покаже да благослов долази не из наше снаге, већ из Његове речи. Кад се човек ослободи свог ослањања на себе и призна: „Нема снаге у нама, него су очи наше упрте у Тебе“ (2. Дн. 20,12)., тада Бог делује. Свети владика Николај каже: „Исповедите пред Богом немоћ своју, и Он ће вам послати свемоћну благодат своју.“

Чудесни улов показује да се Христос брине и за наше телесне потребе – као што је нахранио пет хиљада људи, тако се побринуо и за рибаре који живе од свог рада. Он, који храни птице и облачи цвеће пољско, бринуће се и за нас.

Кад је апостол Петар видео чудо, пада пред Христа и каже: „Изиђи од мене, Господе, јер сам човек грешан.“ У њему се јавља свест о Божјој величини. Христос више није само „Учитељ“, већ „Господ“. Као и пророк Исаија који је у Божјем присуству узвикнуо: „Јао мени, погибох!“ – тако и Петар осећа своју недостојност. Али управо се у том смирењу рађа позив: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити.“

Христос од простих рибара ствара апостоле. Његова реч „Не бој се“ одјекује кроз цео Стари и Нови завет: „Не бој се, јер сам ја с тобом.“ Страх нас често паралише, али Дух Свети ослобађа човека. Онај који верује Христу стоји изнад страхова и невоља.

Симон, Јаков и Јован остављају све и иду за Њим. Други рибари, иако су видели чудо, нису кренули за Христом. Тако је и данас – многи виде дела Божја, али се не одлучују да Му предају свој живот. Али са Христом ништа не губимо, већ све добијамо – и у овом и у будућем веку.

Зато се у молитви пре Јеванђеља молимо: „…просвети очи ума нашег за разумевање божанствених твојих речи, и удостој нас да будемо њихови слушатељи, и не само слушатељи, него и извршиоци речи, оспособљени да дајемо плодове…“ “ Нека нам Господ помогне да Му будемо послушни, да се не ослањамо на своје знање, већ на Његову силу, јер Он из немогућег чини могуће – на славу свога имена. Амин.

Aутор: Др Јасмин Милић

Наручите још данас књигe Великопосне и пасхалне проповеди и Реч у времену спасења – проповеди по Духовима и Божићног круга. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG