RIJEKA – U vremenu obeleženom ratovima, političkim tenzijama i sve dubljim društvenim podelama, Crkva je pozvana da bude glas pomirenja, a ne deo sukoba. To je bila glavna poruka javne tribine održane 14. jula u Rijeci u okviru Mediteranskih teoloških susreta, na kojoj su učestvovali kardinal Blase J. Cupich, nadbiskup Čikaga, i kardinal Ladislav Nemet, nadbiskup Beograda.

Govoreći na temu „Prorokovati mir okruženi bukom rata: Mirotvorstvo u doba militarizma“, dvojica kardinala naglasila su da odgovornost za mir ne pripada samo političkim i crkvenim vođama, već svakom čoveku koji želi da živi Jevanđelje u svakodnevnom životu.

Mir počinje u srcu svakog čoveka

Kardinal Cupich istakao je da Crkva mora biti dosledan branilac dostojanstva svake ljudske osobe, bez obzira na njenu veru, nacionalnost ili društveni položaj.

Prema njegovim rečima, hrišćani nisu pozvani da zastupaju političke ideologije, već da svedoče vrednost svakog ljudskog života. Upozorio je da se društvene podele često namerno podstiču kako bi se stvarali neprijatelji i održavale napetosti.

Naglasio je da izgradnja mira nije zadatak rezervisan za političare ili biskupe, već odgovornost svakog krštenog vernika koji svojim rečima i delima može doprineti pomirenju.

Vera ispred nacionalnog identiteta

Kardinal Ladislav Nemet posebno se osvrnuo na izazove jugoistočne Evrope, upozorivši na opasnost poistovećivanja nacionalnog identiteta sa hrišćanskom verom.

Podsetio je da su Crkve kroz istoriju često čuvale jezik i kulturni identitet svojih naroda, ali je naglasio da je danas potrebno vratiti se onome što je suštinsko – pripadnosti Hristu.

Prema njegovim rečima, krštenje oblikuje identitet vernika pre svake nacionalne pripadnosti. Kultura i tradicija imaju svoju vrednost, ali ne smeju postati merilo autentičnosti hrišćanske vere.

Protiv kulture sukoba

Jedna od važnijih tema tribine bili su sve izraženiji kulturni i ideološki sukobi koji obeležavaju savremena društva.

Kardinal Cupich upozorio je da hrišćanstvo ne sme postati zatvoren identitetski projekat usmeren protiv drugih ljudi. Poslanje Crkve, rekao je, nije stvaranje ekskluzivne zajednice, već propovedanje Jevanđelja svima i izlazak na društvene margine.

Slično je istakao i kardinal Nemet, naglasivši da javno svedočenje vere ima smisla samo ako ljude približava Bogu i jedne drugima, a ne ako produbljuje podele među njima.

Dodao je da se istinski mir ne može graditi dok ljudi razmišljaju kroz podelu na „nas“ i „njih“, već tek kada započnu obraćenje sopstvenog srca.

Mržnja najviše razara onoga ko je nosi

Govoreći o sve prisutnijem govoru mržnje, kardinal Cupich ispričao je događaj iz prvih godina svoje svešteničke službe koji je na njega ostavio snažan utisak.

Prisjetio se kako je jedan čovek vređao njegovog župnika, a ovaj je kasnije mirno primetio da je uvrede slušao svega nekoliko minuta, dok osoba ispunjena gorčinom mora sa tim teretom živeti svakoga dana.

Tom pričom želeo je da pokaže da mržnja pre svega uništava onoga ko joj se prepusti i oduzima mu unutrašnji mir i slobodu.

Kardinal Nemet nadovezao se upozorenjem da politički život često opstaje na stvaranju neprijatelja, jer se strah lako pretvara u politički kapital. Upravo zato, smatra on, Crkva mora još snažnije govoriti o pomirenju koje počinje u porodicama, parohijama i lokalnim zajednicama.

Migranti zaslužuju dostojanstven odnos

Veliki deo razgovora bio je posvećen migracijama i odnosu prema ljudima koji napuštaju svoje domove.

Kardinal Cupich kritikovao je praksu masovnih deportacija u Sjedinjenim Američkim Državama, naglasivši da pravo države da štiti svoje granice nikada ne sme dovesti do gaženja ljudskog dostojanstva i razdvajanja porodica.

Kardinal Nemet podsetio je na delovanje Katoličke crkve u Srbiji tokom migrantske krize 2015. godine, kada su brojne crkvene zajednice pružale pomoć ljudima na balkanskoj ruti.

Obojica su se složila da hrišćanska ljubav prema bližnjem podrazumeva i odgovornost prema migrantima, bez obzira na njihovo poreklo.

Mladi traže autentičnost

Govoreći o sekularizaciji, dvojica kardinala izrazila su umereni optimizam.

Kardinal Cupich smatra da mlade ne odbija Jevanđelje, već utisak da je Crkva uključena u beskrajne kulturne sukobe. Mladi, rekao je, traže smisao, zajedništvo i autentičnost.

Kardinal Nemet dodao je da iskustva iz različitih evropskih zemalja pokazuju kako se sve više mladih odlučuje za krštenje i ozbiljniji život vere. Po njegovom mišljenju, mladi prirodno prihvataju različitosti, dok podele uglavnom nastaju pod uticajem političkih i društvenih ideologija.

Sinodalnost kao kultura međusobnog slušanja

Na kraju razgovora kardinali su govorili i o budućnosti Katoličke crkve kroz proces sinodalnosti.

Kardinal Cupich uporedio je sinodalnost sa plesom u kojem svako mora naučiti da sluša druge i pronađe zajednički ritam, dok je kardinal Nemet istakao da nije reč o kratkoročnom projektu, već o postepenoj izgradnji nove kulture međusobnog poverenja i zajedničkog rasuđivanja.

Poziv na ličnu odgovornost

Zaključujući tribinu, obojica su pozvala prisutne da ne ostanu samo slušaoci, već da poruke o miru prenesu u svoje porodice, radna mesta i lokalne zajednice.

Kardinal Nemet posebno je ohrabrio mlade da se ne povlače iz javnog života, već da svojim vrednostima i odgovornim delovanjem doprinesu izgradnji pravednijeg društva.

Tribina u Rijeci još jednom je pokazala da pitanja mira, pomirenja i ljudskog dostojanstva nisu samo političke teme, već duboko hrišćanski izazovi koji zahtevaju lično obraćenje i svakodnevno svedočenje vere.

Pogledajte video: