Према Крис Рис, (мотиовационом религијском говорнику која има и докторат из пасторалне психологије и мастер из теологије) Исусов однос са фарисејима и тадашњим верским вођама служи као савршен нацрт за постављање граница према нарцисоидним особама. Прва и најважнија лекција је да Исус никада није био „отирач”; Он је увек задржавао контролу над својом реакцијом. Нарциси се хране вашим емоционалним одговором — било да је то бес, правдање или сузе — што Крис назива „горивом”. Исус им то гориво никада није давао. Када би му постављали трик-питања са намером да га понизе или ухвате у замку, Он би често одговарао ћутањем, новим питањем или кратком истином, одбијајући да уђе у њихову кружну и манипулативну логику.

Крис наглашава да Исус није трошио енергију покушавајући да промени нарцисе, јер је знао да су њихова срца затворена. Уместо бескрајних дебата, Он је користио стратегију директног разоткривања њихове природе (као у Матеју 23), али не из личне горчине, већ да би поставио јасну дијагнозу њиховог стања. Он се није бранио од њихових лажних оптужби нити је покушавао да поправи своју репутацију код оних који су били решени да га мрзе. Његов идентитет је био утемељен у Богу, а не у мишљењу људи који су манипулисали истином ради сопствене моћи.

Коначно, најснажнија порука Крис Рис односи се на „стратегију повлачења”. Видео истиче да Исус није сматрао својом дужношћу да остане у токсичном окружењу по сваку цену; напротив, Јеванђеља често бележе како се Он једноставно „удаљио из њихове средине”. Крис подсећа хришћане да, иако смо позвани да опростимо, нисмо позвани да будемо жртве злостављања. Поверење се зарађује, а Исус се, знајући шта је у људским срцима, није поверавао онима који су били деструктивни. Праштање нарцису се врши са дистанце, чувајући сопствени мир и мисију коју нам је Бог поверио.

Цео видео погледајте овде: https://www.youtube.com/watch?v=_tiQH4ikrDc

Приредила Анђела Стевановић, маст.теологије