Да ли сте се икада изнервирали јер вам је неко „исекао” пут у саобраћају, помисливши одмах да је та особа безобразна или некултурна? С друге стране, када ви случајно урадите исто, вероватно то оправдавате чињеницом да журите на посао или да је знак био невидљив.

Овај феномен у психологији је познат као Основна грешка атрибуције (Fundamental Attribution Error).

Шта је заправо основна грешка атрибуције?

Основна грешка атрибуције је склоност људи да пренаглашавају важност карактерних особина (диспозиционих фактора), а потцењују утицај спољашњих околности (ситуационих фактора) када објашњавају понашање других људи.

Једноставније речено: када други погреше, мислимо да је то зато што су такви људи, а када ми погрешимо, то је зато што су нас околности натерале.

Научни докази: Експеримент Џонса и Хариса (1967)

Класично истраживање које је дефинисало овај појам спровели су Едвард Џонс и Виктор Харис.

• Поступак: Испитаници су читали есеје студената који су били или „за” или „против” режима Фидела Кастра на Куби.
• Услов: Једној групи испитаника речено је да су студенти сами бирали свој став, док је другој речено да су студентима ставови били наметнути (били су приморани да пишу из одређеног угла).
• Резултат: Чак и када су испитаници знали да студенти нису имали избор, и даље су веровали да есеји одражавају стварне ставове аутора. Нису могли да занемаре садржај написаног у корист ситуационог фактора (присиле).

Примери из свакодневног живота

На послу: Колега касни на састанак. Ви одмах помислите: „Неодговоран је и лењ.” Заправо, колега је можда имао хитну породичну ситуацију или је заглавио у непланираном застоју.

У продавници: Касирка је нељубазна. Ваша прва мисао је да је она „мрзовољна особа”. Можда она заправо ради дуплу смену под великим стресом или трпи болове.

Школа/Факултет: Студент падне на испиту. Професор мисли да је студент „неинтелигентан или незаинтересован”, занемарујући могућност да студент можда мора да ради два посла како би преживео.

Зашто то радимо?

Постоји неколико разлога за ову когнитивну пристрасност:

• Перцептивни фокус: Када посматрамо некога, та особа је у фокусу наше пажње, док је ситуација (позадина) теже видљива.
• Пречице у размишљању: Лакше је некоме прилепити етикету него анализирати комплексну мрежу спољашњих узрока.
• Културолошки фактор: Истраживања показују да је ова грешка учесталија у западним, индивидуалистичким културама које наглашавају личну одговорност.

Како превазићи ову грешку?

Потпуно елиминисати ову склоност је готово немогуће, али је можемо значајно ублажити следећим корацима:

Вежбајте емпатију: Запитајте се: „Да се ја налазим у његовој/њеној ситуацији, како бих се понашао?”

Тражите ситуационе узроке: Активно тражите спољашње разлоге за нечије понашање. Можда је та особа имала лош дан, примила лошу вест или је под притиском који ми не видимо.

Одложите закључак: Не доносите суд о нечијем карактеру на основу једног поступка. Дајте људима простор да покажу своју комплексност.

Правило „Добронамерности”: Претпоставите да људи имају добре намере или да се боре са проблемима за које ви не знате.

Закључак: Разумевање основне грешке атрибуције помаже нам да градимо здравије међуљудске односе, смањимо конфликте и постанемо толерантније друштво. Следећи пут када неко погреши, пре него што осудите његову личност, размислите о околностима.

Извори:

Jones, E. E., & Harris, V. A. (1967): (The attribution of attitudes). Lee Ross (1977): Психолог са Универзитета Станфорд који је заправо сковао термин “Fundamental Attribution Error” (Основна грешка атрибуције).

Gilbert, D. T., & Malone, P. S. (1995): Њихов рад под називом The Correspondence Bias пружа детаљно објашњење зашто људи занемарују контекст приликом процене туђег понашања.