У ери свеопште анксиозности, где се стрес дефинише као „тихи убица” модерног доба, др Данило Михајловић у свом излагању отвара кључно питање за сваког верујућег човека: како помирити хришћански позив на унутрашњи мир са суровом реалношћу свакодневних притисака? Наслов његовог видеа „Живот у вери и стрес: Зашто ми је тешко да се препустим Христу?” погађа у саму срж егзистенцијалне борбе савременог човека. Парадокс контроле: Највећа … Continue reading ВЕРА КАО ШТИТ ОД СТРЕСА: Зашто нам је тешко да „пустимо кормило” и препустимо се Христу?

„Ако ко види брата својега где греши грех који није на смрт, нека моли, и даће му живот онима који греше не на смрт. Има грех на смрт; за тај не кажем да моли.“ 1. Јн. 5,16 Стих из Прве Јованове посланице 5,16 уводи нас у једну од најдубљих и најозбиљнијих тема хришћанског духовног живота: разлику између греха који води у смрт и онога који … Continue reading Тумачење стиха и „греха на смрт“ (по Светим Оцима)

У времену у којем живимо, често се више расправља о речима него о истини коју те речи носе. Многи ће данас жарко улазити у полемике да ли је „правилно“ рећи Васкрс или Ускрс, да ли треба поздрављати са „Христос васкрсе“ или „Христос воскресе“, као да се у томе крије сама срж вере. А ипак, док се ми препиремо око изговора, лако заборављамо оно најважније — … Continue reading Васкрс или Ускрс? Када форма засени суштину

О ЧОВЕКУ КОЈИ ГРЕШИ И БОГУ КОЈИ ЉУБИ Након уводних речи, отац Варнава одмах прелази на суштину трагедије савременог човека. Он истиче да ми данас живимо у свету који је заборавио шта значи бити човек, а самим тим је изгубио и појам о томе шта је грех. О суштини људског пада: “Као човек сагреших” Отац Варнава објашњава да када изговарамо ове речи, ми не износимо … Continue reading “Као човек сагреших, као Бог помилуј ме,,

Стих из Откривења Јовановог (21, 4) „И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође“ представља доксолошки врхунац читаве библијске историје спасења. Он није само поетски опис краја људске патње, већ дубока онтолошка тврдња о радикалној промени структуре бића и коначној судбини творевине. Кроз овај текст, Апостол Јован … Continue reading „И Бог ће отрти сваку сузу“: Теолошка и онтолошка студија есхатолошке наде

По заповести Господњој подиже се на пут сав збор синова Израиљевих из пустиње Син и улогори се у Рафидину. Ту не беше воде да народ пије. Тада народ поче да гунђа на Мојсија вичући: „Дај нам воде да пијемо!” Мојсије одговори: „Зашто гунђате на мене? Зашто кушате Господа?” Међутим, народ је био жедан, па је гунђао на Мојсија и говорио: „Зашто си нас извео из Египта да … Continue reading Пустиња – школа поверења у Бога

Пројекција је психолошки механизам одбране који је описао Зигмунд Фројд у оквиру психоаналитичке теорије. Она подразумева да особа сопствене неприхватљиве мисли, осећања или импулсе несвесно приписује другој особи. Уместо да препозна: „Ја осећам љутњу, завист или несигурност“, особа доживљава да те особине поседује неко други. На тај начин се унутрашња напетост смањује, а слика о себи остаје очувана. Пројекција се не дешава свесно нити намерно. … Continue reading Пројекција као психолошки одбрамбени механизам

Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за мном!” А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.” И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!” А Исус … Continue reading Беседа на прву недељу Великог поста